Street Art interaktivno

Ponekad pomislim da je Street art najčistija forma umetnosti.  Umetnik ne koketira sa mogućim posmatračem/ kupcem i ne prostituiše se zbog cene svoga rada. Najčešće je njegov rad usmeren na važna društvena pitanja i predstavlja odgovor na sivilo kapitalističke politike. Najčešće grafit nema kupca a umetnik ostaje poznat malom broju drugih umetnika tj. umetnik ostaje nepoznat većini posmatrača njegovog rada. Sa druge strane, osim ‘’glasnog’’ iznošenja mišljenja o ovoj ili onoj temi, umetnik oplemenjuje prostor, koji se uglavnom nalazi  ‘’spolja’’, tj. ne u zatvorenim prostorima muzeja i na taj način daje mogućnost besplatnog komuniciranja sa novonastalim delom.

Grafit je uradio australijski umetnik Meek o kom nema puno podataka. 

Ernest Zacharevic je umetnik koji trenutno živi u George Town, provincija Penang, Malaysia. U okviru festivala George Town Festival, Ernest je oslikao brojne zidove po čitavom gradu. Objekti pored kojih se nalazi zid tako bivaju oživljeni, a sam objekat biva postavljen u središnju tačku komunikacije između prolaznika/ posmatrača i grafita na zidu. Takođe, čitava scena ostaje slobodna za dalju preformulaciju i promenu konteksta, tako da početna priča može biti izmenjena oduzimajem prvobitnog objekta ili dodavanjem sekundarnih.

Fotografije preuzete

Drugi umetnik, Charles Leval, poznatiji kao Levalet, je upravo završio rad na novom grafitu u jednom od pariskih naselja. Novi rad je nazvan  "Demineur"  i predstavlja takođe grafit sa kojim je moguće pregovarati, tj. interakcija je ostvariva: u jednom okruženju je moguće stvaranje različitih poruka.

Fotografije preuzete

Mnogi Street art umetnici ''izlaze'' iz ilegale i postaju poznati javnosti preko internet medija.

Interesantne radove možete pogledati na sledećim sajtovima (barem one koji su se meni jako dopali): Banksy, Tasso, Mona Caron, Liu Bolin, Kenny Random, Messa, Natalia Rak

by Banksy

  

Read more »

Oblačno rano veče/ fotografija

Read more »

Proste 2013.

izvor

Mapetovci su i dalje
puni humora.
Dotle, u Srbiji-
užasi života:

Nedavno su u Rusiji, direktorka i drugi zaposleni u jednoj dečijoj biblioteci angažovali ne čoveka već mačka za "bibliotekarskog pomoćnika." Mačak dobija platu u hrani i smeštaju a jedna od obaveza je da nosi leptir mašnu tokom radnog vremena. Radi verodostojnosti priče, prikazan je i dokument-ugovor o zaposlenju uz potpis i pečat direktorke biblioteke. Prilog o ''neobičnom radniku'' je prikazan na prvom programu ruske televizije, a na youtube ovaj video trenutno ima čitava dva ''dislajka''.

(izbor napravljen iz slučajnih užasa svakodnevnice tokom internet- riškanja)

Read more »

Jurij Borisovič Norštejn i divan dan

Danas je rođendan Jurij Borisovič Norštejnu i želimo mu divan dan. 

Jurija sam već spominjala na blogu jer je mnogima od nas ostao u glavi preko likova koje je smišljao, mada on i dan- danas smišlja. 

Ukoliko bi da uživaš, evo video snimka izložbe iz moskovskog muzeja u kom je prikazan veliki broj njegovih ilustracija i slika.  

Naredna dva filma su izuzetna i tu nije potrebno mnogo pisanih reči ili nekakvog ubeđivanja. Treba uživati u njima. 

Dakle,  

Ježić u magli, Hedgehog in the fog,1975

(ovaj film je 2003. na festivalu u Tokiju proglašen za najbolji animirani film svih vremena.)

The Battle of Kerzhenets, 1971   

Kao što je prethodno savetovano, ni Čaplju i ždrala ne treba propustiti. Ne ne, nikako!

Read more »

Basnolike prikaze

zezala se: Rita Pierangelo

Read more »

Blogeri se igraju

Izgleda da je među blogerima u toku (iha-haj) igra davanja odgovora. Nešto slično upisivanju u spomenar. Moja i naša a možda i tvoja ili, baš ako insistirate, Vaša Romi (moja SD- super drugarica) mi je poslala na svom blogu molbu da se pridružim igri odgovaranja (ogovaranja stvarnosti).  Sad ću da počnem da odgovaram na niz pitanja jer sam danas k'o zapeta puška.  

·         Zbog čega ste započeli da pišete blog?

Da bih se bolje artikulisala, upoznala neke svoje lične ćoškove, setila nekoga na narodna nepredanja, ponekad i upozorila na opasnosti raznih simulakruma i pričala tako da se čitav čitalački svet bar na tren atmosferski ustalasa. I da bih odgovorila na ono što me niko ne pita. To je zapravo razlog. Da mi prođe vreme. Da nešto naučim. 

·         Čemu se obradujete?

Obradujem se svemu onome što me u neki drugi mah i oneraspoloži. Na primer, jako se obradujem ćevapima, ali mi nekada bude muka od njih. Lepo mi je kada plivam, ali posle mora, u bazenu mi ne prija plivanje. Obraduje me da čujem nekoga koga nisam čula dugo, ali opet- da se čujemo po 15 puta dnevno to me sneveseli. U svemu tome, tj. u polju pluseva i minuseva (jer ja sa sobom uvek nosim tefterče i štikliram poziciju i opoziciju stvarnosti)  najveću radost mi čini kada shvatim da sve ima bar dve strane. To se zove uvid, uviđanje, razumevanje, ali isto tako i projektovanje, smišljanje, zezanje i autodestrukcija.

·         Volite li da delite savete?

Iako odgovor obuhvata raspon od da do ne, više je da. Imam ih puno za razne ljude koje znam, međutim, takođe razumem da je potreban dobar trenutak za dobar savet, pa onda često odćutim čekajući pravo vreme. Ali ako smatram da ima još puno da se talasa do pravog trenutka, onda uzmem kakvu ličnost i kažem joj šta je tačno njen problem i kako da situaciju reši.

·         Zanima li vas politika?

Političke teme, onako nage, do koske gole pokušavam da izbegnem koliko mi brzina koraka dozvoljava. Međutim, malo šta nije ispolitizovano, ali to malo ipak može da se nađe. Sa druge strane, čovek može jako lepo da se nasmeje celokupnoj političkoj stvarnosti, i u tom smislu politiku pratim. Više belosvetsku nego lokalnu.

       ·         Verujete li u ljubav do groba?

Ne vidim razlog zašto neko ne bi slobodno voleo nekoga celi svoj život. Međutim, takođe verujem da postoje neostvarene ljubavi, nedorečene misli, svašta prećutano. Mislim da nedostaje hrabrosti ‘’od susreta pa do groba’’ da se takve stvari poprave. Pošto sve ima bar dve strane, sigurno je da svaka tetka voli za vjek vjekova svog sestrića. 

·         Verujete li da postoje i da nas posećuju vanzemaljci?

Ovo mi nije omiljena tema, pa će zato odgovor biti duži. Mislim da se History Channel ubi da dokaže da postoje. Stiven Hoking je rekao da ako se vlada trudi da sakrije njihovo prisustvo onda bi bilo bolje da ništa ne radi. History Channel (HC) se bavi vanzemaljskim životom na planeti Zemlji. Tako emisija Ancient aliens uključuje kvazistručnjake koji govore o tome da smo mi (ljudi) potomci vanzemaljaca, da nisu postojali nikakvi Vavilonci, Asirci, Maje, Inke, (ako su i  postojali, ko ih jebe, to  je sve na kraju mutiralo u vanzemaljce), dakle, nikoga nije bilo osim vanzemaljaca. Oni su tu oduvek, pre nas, pre svega. Koji su dokazi? Ono što se posmatra, naravno bez napora i nekog aplikativnog znanja koje zahteva veći angažman je: ''pogledajte kako je sečen kamen, gledajte čudne reljefe''. To su osnovni dokazi i ta emisija se ''vrti'' svakog dana.  U tom činu objašnjavanja, koji nema zasnovanost u znoju ili naporu, a ovo pominjem jer razumevanja teško da ima bez napora, uvodi se mnoštvo istorijskih likova, pa se tako u opisu Kolumbovog osvajanja ''Amerika'' ne navodi da je istrebio silne milione domorodaca, kako podrobno opisuje Bartolomeo de las Kasas u ‘'Izveštaju o uništavanju Indija’’ već se analizira nedostupni dokument u kom stoji da je Kolumbo video svetlosnu menoru na nebu, što je očigledno, za ovakav tip ''mišljenja'' osnovni dokaz postojanja vanzemaljskog života na samom početku Novog veka. ''Kvaziistorizam'' povećava dinamiku tokom poslednje godine tako da  je znatno narastao broj otkrića, što na poljima zasađenim žitom, što na brdima. Otkrića će verovatno dovesti do pronalaženja rođaka s one strane ''granice'' pa će stričevi po pašenom od ujaka Toma Kruza prodavati nešto nalik starim indigulencijama, samo sa obrnutim smerom, za oprost grehova u vanzemaljskom životu. Sa druge strane i bez loše šale, sasvim je sigurno da zbog naglog opadanja nade u samom čovečanstvu,  vera u vanzemljski život jača. 

·         Šta je po vama vrednije, imati ili umeti?

Vrednije je imati umeće. Međutim, poslednjih godina shvatam da je i imanje umeće.

·         Koju osobinu kod ljudi najviše cenite?

Umetnost igranja.  

·         Šta mislite, zašto se kaže: Što južnije to tužnije?

Jer je na jugu toplije a kad je toplije onda ima više suve zemlje, a kada ima više suve zemlje onda se više i u nebo gleda, a kada se više u nebo gleda onda je jasno da tu nisu čista posla. I onda je to tužno.

·         Volite li kućne ljubimce?

Volim kućne ljubimce sa kojima se igraju Nosovići jer bez obzira na godine i obaveze oni se jako lepo druže sa svim svojim drugarima po kući i dvorištu: ribicama, kucama, kokicama, golubovima, vrapcima i svim dragim ljudima koji im dođu u posetu.

·         Ako biste mogli, koji trenutak života biste vratili?

Što bi rekao Radovan Karadžić ‘’to je nešto lično moje’’.

·         Slobodan izbor davanja odgovora (na neka od ovih ili na bilo koja nepostavljena pitanja) imaju sledeći blogeri (ukoliko bi se igrali ove igre ogovaranja stvarnosti):

http://trillika.blogspot.com/

http://jorgoslovlje.blogspot.com/
http://www.artmistakes.com/

http://strassno.blogspot.com/

i kome se još piše, naravno, i kome se još piše.

Read more »

Azure blue (Vid's color)

in August

Read more »

Pokret- okret

Rođena u ulici Lavirint 72.
Živi na pretposlednjem spratu.
Srećna je kada noću čuje korake i nepoznate zvižduke poznatih melodija.
Tada obično čita.
Voli prozu, možda najviše esejističku, ko zna?
Jednom je i sama napisala esej. Zapravo, skoro sasvim ceo:
na istoj stranici, na levoj strani, u svakom trećem redu napravila je
nekoliko grešaka, koje je prežvrljala olovkom. Kada je završila esej,
pogled joj je pao na greške.Bile su simetično poređane duž
vertikale."Pomalo čudno"-pomislila je, i onda se zapiljila u njih. Sva
slova, a ukupno ih je bilo 7, je prepisala na drugi papir...
i, p, a, e, j, z, o.
Šta bi to moglo značiti? Setila se. Drugačijim rasporedom slova dobija
se reč poezija. Nije znala šta bi sa njom mogla raditi.
Da tako nazove esej- ne može, tema je već utvrđena.
Otišla je do računara, kliknula mišem na ikonu 'internet' i ukucala
''poezija''. Prvo što je izašlo bio je stih ' i tvoje hajde, hajde
postade merom mojih koraka'.
Slegnula je ramenima. Sela na prozor.
Potom je htela da piše o nekoj ženi, tramvaju i prolaznosti svega
postojećeg, no u neki mah se okliznula, kompjuter se sa stola vinuo
udesno kroz plafon, krevet je propao u vešernicu, a ona je ostala pred
ogledalom u kom nije videla svoj odraz.
Car Simeon, iz eseja o kom je pisala, je izašao iz papira, suprotno
svim zakonima iskustvenog, klimnuo mladoj dami u znak pozdrava, otišao
ka hodniku, otvorio vrata i izašao iz stana.
Trenutno piše pesme.


Oktobar 2006.

Read more »

Bezrukov i Crni čovek

Jedno od najlepših izvođenja Jasenjinove pesme

''Crni čovek''

Prijatelju moj, prijatelju moj,
bolestan sam mnogo, mnogo!
Sam ne znam otkuda dođe ovaj bol.
Valjda što vetar pišti nad pustim poljima,
vetar iznemogo,
il' što ko on šumu u septembru,
Pustoši i mozak — alkohol.
Glava moja maše ušima,
ko kril'ma ptica bleda.
Na vratu su joj noge
što gube sve više moć.
Crni čovek
crni, crni.
Crni čovek
na krevet mi seda.
Crni čovek mi ne da —
da zaspim svu noć.
Crni čovek
vuče prstom po odvratnoj knjizi
i, mrmljajuć nada mnom
ko nad umrlim monah,
čita mi život
o probisvetu i nekoj kulizi,
zadajuć duši tugu i strah.
Crni čovek,
crni, crni!
— Počuj, počuj —
mrmlja mi i veli —
mnogo je u knjizi
misli bez mana.
Taj čovek je
živeo u zemlji
najodvratnijih
hulja i šarlatana.
U decembru, u zemlji toj
sneg je đavolski čist,
i mećave počinju
prela, bez jeda.
Bio je taj čovek avanturist
veliki
i prvoga reda.
Bio je divan,
uz to poeta,
mada s nevelikom
al' ozbiljnom snagom,
i neku ženu
od preko četrest leta,
zvao je laficom
i svojom dragom.
"Sreća je — zboraše on —
veština uma i ruku.
Sve nevešte duše
nesrećne su, ko cvetovi.
Ne mari ništa,
što veliku muku
zadaju skrhani
i lažni gestovi.
U oluji, u buri,
kraj nedaća svih,
uz teške gubitke
i uz tugu kletu
biti nasmejan, prirodan, tih —
najveća je umetnost na svetu."
— Crni čoveče!
Dosta. Kakva šala!
Ne zabadaj svud nos,
i zato ne presedaj!
Našto mi život
pesnika od skandala!
Drugom ti to, brajko,
čitaj i pripovedaj.
Crni čovek me gleda,
uporno pogled mu kulja.
Već je i skrama plava
tiho na oči pala —
ko da mi reći želi,
da sam lopuža, hulja,
koja je nemilosrdno
nekoga opljačakala.
....................

Prijatelju moj, prijatelju moj,
bolestan sam mnogo, mnogo!
Sam ne znam otkuda dođe ovaj bol.
Valjda što vetar pišti nad pustim poljima,
vetar iznemogo,
il' što ko on šumu u septembru,
pustoši i glavu — alkohol.
Noć, puna mraza.
Raskršća pokoj gluv.
Sam sam kraj okna,
ne čekam ni gosta, ni druga.
Svu ravan pokrio
krečnjak prtinast, suv,
i drveta, ko konjanici,
u vrtu stoje sred kruga.
A negde ptica plače,
noćna, zloslutna, bleda.
Drveni vitezi seju
kopitom topot lak.
I opet onaj crni
u naslonjaču mi seda,
podignuv svoj cilinder
i zabaciv nemarno frak.
— Počuj, počuj! —
Krklja mi u lice i klima,
i naginje se
sve više, pogledom prati —
Ne videh nikoga dosad
međ podlacima
da tako nepotrebno
od nesanice pati.
Ah, recimo, grešim!
Jer mesečina je "bona".
Zar još dodati nešto
svetu sna, uz mimiku?
Možda će okruglih bedara
tajno doći "ona",
da joj čitaš svoju
trulu i tešku liriku.
Ah, volim pesnike!
Divan svet i svita.
U njima uvek nalazim
romane znane i bolne —
kako čupavoj studentkinji
dugokosa rita
priča o svetovima,
dršćuć od strasti polne.
Ne znam, ne pamtim,
u jednome selu,
možda u Kalugi,
Rjazanu, snu, javi,
življaše mališan
u kući seljačkoj
žutih vlasi
i očiju plavi...
I porastao je,
uz to poeta,
mada s nevelikom,
al' ozbiljnom snagom,
i neku ženu
od preko četrest leta,
zvao je laficom
i svojom dragom.
— Crni čoveče!
Ti si gost strašna soja.
O tebi kruži davno
ta slavna mrska.
Besan sam, razjaren,
i leti palica moja
pravo u njušku
da mu nos razmrska.
.......................

Umro je mesec.
Svitanje u oknu drema.
Ah, ti, noći!
Šta isprede, kao ala?
Pod cilindrom sam.
Nikoga sa mnom nema.
Sam sam ...
i parčad ogledala ...

11. novembra 1925. 

Read more »

Potrošena rolna toalet papira i umetnost

Arte de mierda. 

Source

Read more »