O zaokruženima i puknutima na očajni četrvtak

danas je dan za očaj. iako je četvrtak.


Medijima treba poljuljan čovek

Crkvi treba poljuljan čovek

Ekonomiji treba poljuljan čovek

Mediji posreduju stvarnost. Nisu samo agresivni, oni danas demonizuju čoveka. Priželjkuju zemljotrese, poput lešinara jure na netaknuto, lepo, čisto i pretvaraju ga u nešto iskidano, iskomadano i onda ga bace. Stvarnost postaje zasićena istovetnim interpretacijama, čovek ima osećaj gušenja, jer stvari nalikuju jedne drugima u raznim tačkama sveta. 

Postoji u Americi dr G, ona je forenzički patolog. Ima svoju emisiju koju emituje program ID, to je ono strašno. Ona je tumač teksta: telo je tekst, ona čita bazične stvari, otvara telo i čita prisustvo i odsustvo povreda, stranih elemenata, ne čita snove, uverenja, nadanja, strahovanja, ulaganja. Šta se dešava sa životom? Preko akcionih filmova gde se ljudi cepaju, uništavaju, seku pa sve do polu-punjenih ljudi današnjice, koji nisu zombiji, ali su punjeni silikonom, život dobija drugačiju vrednost. Bezvrednu, upotrebnu, zamenjivu. Dr G ima puno posla.
Mediji kamere usmeravaju ka polu-punjenim ljudima. Ne osuđuju. Polu-punjeni nedostojanstveni ljudi mrze znanje, zapravo mrze svaki napor koji ne donosi instant rešenje, oni za drugo ne znaju, njihova tela predstavljaju narative koje oni nesretni (nedovršeni) čitaju kao uspeh, oni zaokruženi (''sa solju u glavi'') kao poniženje/ poništenje čoveka (zapadnjaci ne kontempliraju.) Silikoni popunjavaju nesigurno samopouzdanje, mediji brojnih zemalja danas na to računaju i neće pričati o tome kako treba sebi pomoći na drugačiji način, kako sebe zaceliti, kako biti na svojoj strani jer bi onda ekonomija pala, stala, jer ti ne bi više kupovao, čitao bi, a kome to treba? Promoteri tekst-tela doteruju fizički izgled, teže da nalikuju barbi-brac-ken lutkama; bilduju se (rezultati studija upućuju da se ovo dešava isključivo kod pripadnika radničke klase koji gaje dubok samoprezir, preziru svoj status i klasnu pripadnost, kao i kod muškaraca koji su latentni homoseksualci), postaju promoteri hiperrealizma- nosioci su brojnih tetovaža, pirsinga, remontuju svoje telo i ulažu se za eventualnu buduću premiju, ako budu lucky enough da neko na prvi pogled razume njihovu vrednost. Look at that face, it's a  money machine!

Evro, novac, novac,moć, ubiti, prisvojiti, posedovati, dolar, novac, moć
Ekonomija mora da raste i tačka. Tako verovatno misle oni koji više nisu samo ljudi, koji su sebe kondenzovali, apstrahovali do nekih CEO jedinjenja. Poštovaoci ekonomije veruju da će postati moćni poput bogova putem uvećanja ekonomskog kapitala. Da bi ekonomija rasla, mora da raste proizvodnja, da bi proizvodnja rasla mora da raste potrošnja. Potrošnja može da bude uspešna ako nije nasilna, ako postoje magovi za reklame koji mogu sve da učine privlačnim (mik-mik!). A posle, magovi nisu ni potrebni, navika je lenjost, navika je čudo. Čovek se čini robom! Postoji jedna anegdota o Diogenu (412–323. stare ere), a njega pominjem jer nije srastao sa svojim vremenom, koja kaže da se on, koji je u buretu živeo, jednom našao ''u jednoj prelepoj vili ukrašenoj skupocenim predmetima, pa je pljunuo  vlasniku u lice, a odmah zatim mu obrisao obraz svojim ogrtačem i izvinio se govoreći da u celoj kući nije našao tako ružno mesto gde bi mogao da pljune.''

Ne znam da li su svi teolozi crkvenjaci, ali znam da crveknjaci ozbiljno i pred svakim pričaju o drugom svetu i na taj način ''pune kesu''. Tako ozbiljni mogu biti ozbiljno poljubljeni u ruku. A nose haljine i čitaju jednu knjigu, dugo. Da, verujem da znaju kada su se odigrali koji sabori, kada su se desili prevodi biblije na druge jezike, da, možda imaju i neke predmete o komparativnim religijima, možda nešto o filosofiji religije, da, vole maskiranja, vole da dođeš u crkvu maskirana- u suknji i sa maramom, neprekrštenih nogu. Naravno da ovi običaji nisu svugde isti, ista je priča o heruvimima, serafimima, tko preljubu čini s ženon svojon, itd. Da, svakoj crkvi treba polupuknut čovek. Da, pomalo načet i čvrknut jer ''sve je u rukama tvorca našega, on zna zašto šta čini''. Postoji mala anegdota da je isti onaj Diogen sreo nekog učenog čoveka, koji je naširoko raspravljao o nebeskim stvarima, pa ga je saslušao i zapitao: "A kada si ti sišao s neba?" Teolozima, čini se, nije potreban čovek, oni imaju svog Boga. Ali da bi crkvenjak živeo potreban mu je poljuljani čovek. Čoveku koji veruje ne treba posrednik.

U internet izdanju ''Blica'' ne pišu na osnovu činjenica, tamo neki ljudi pišu kako se njima učini da treba ili je moguće, a svaki čovek ima razne tripove, gazda posebno. Svako od nas može da da neku verziju bilo čega, ali bi bilo logično da novinar da neki uvid blizak istini. Novinarstvo doživljava ozbiljne potrese, jer istina je prepreka manipulaciji svake vrste. Na ovom mestu se klanjam dvojici američkih velikana. Ali takvih novinara ovde nema (S&S jako poštujem). Dakle, pre nekoliko dana je jedna devojka ubijena. U dnevnim izdanjima Blica, Presa je prikazana kao dobra i slaba devojka, dobitnica sedmice koja je trpela dugogodišnje nasilje. Objavljene fotografije prikazuju nagu mladu ženu koja ima silikone, plavu kosu i lažne trepavice, žrtvu mtv-a, erotskih magazina, bednog ubeđenja o inferiornosti žena itd. Mladi čovek koji ju je verovatno ubio je njen mladić; bio je u zatvoru, pa je izašao nešto pre ovog slučaja. Svoje utiske o ubistvu je ostavio na društvenoj mreži facebook. Neznanje je nasilje, to potvrđuje ovaj slučaj kao i nekultura, neosvešćenost, lenčarenje na sebi. Ubijena devojka je razvučena preko novinskih članaka, internet izdanja, komentara društvene mreže. Njena smrt je iskidana, fragmentisana, izbanalizovana, poljuljana i čak je sve prestalo da liči na izveštaj o ubistvu, novine orgijaju orgazmički. She had the whole damn package! 

Satanistički mediji, crkva i sve ekonomske i nečasne političke apologete, čistači lepih emocija, agituju protiv obrazovanja, individualnosti, razvoja, apstraktnog i kritičkog načina mišljenja, slobode čoveka. U današnjem svetu mnogi se ljudi osećaju loše, iako su dobri, plemeniti, dostojanstveni i zdravi. Ako se osećaš loše, sputano, verovatno si mentalno zdrav čovek, ali imaš problem- kako da se nosiš sa okolinom. Obrazovanje i dalje osvešćivanje će ti verovatno pomoći. Sposobnost razmišljanja. Odustajanje ti neće pomoći jer, ako ti nije dobro, očigledno nemaš kapacitet za srastanje. Deluje da ovaj svet nije za zaokružene, ali da li je moguće da se kroji samo za puknute?

sutra je novi dan.

možda manje očajan.

Read more »

Rupa u duši/ Hole in the soul

Rupa u duši/ Hole in the soul (1994.), sjajan autobiografski film Makavejeva.

U filmu ima dobrih ljudi, stepenica, jedna svinja sa minđušama, zvezda, agenata, biranja odeće, telefoniranja, kamenog vina, šansi u kojima se duša gubi  jer ''you are no longer funny''. 
 

Pored svega, mogao je pasti s' vrha Hrama.
Ali nije.

Read more »

Samopouzdanje za medalju

...

Nekada su muškarci Rima voleli male grudi, potom čitava Evropa, u doba renesanse. U XVII i XVIII veku dopadljive su postale razvijene grudi. Severnoamerički Indijanci i muškarci crnačkih plemena vole da vide žene sa izduženim dojkama, opuštenim. Ali s obzirom na vreme i stepen obrazovanja oni su mogli/ mogu da imaju različite predstave o tome šta su to grudi i da im pripisuju raznorazna značenja. Ni u jednoj kulturi žene nemaju istovetne grudi. Usled migracija ta raznolikost je postala veća. A onda, danas, raznolikost postaje manja.

A šta su grudi? Šta su to dojke?

''Dojka ili mlečna žlezda (lat. mamma, grč. mastos) je najveća kožna žlezda.'' Dojka je modifkovana žlezda znojnica, koja se kod žena razvija u funkcionalni organ, glavna funkcija je dojenje. ''U detinjstvu mlečna žlezda je rudimentisana. Do puberteta nema razlike između muške i ženske dojke. Ženska dojka prolazi kroz 4 funkcionalna stadijuma, a muška dojka se dalje ne razvija.''

ili

''Dojka je simetrični parni organ, smešten na prednjoj strani grudnog koša. Sastoji se od sledećih struktura :

1. kože,
2. potkožnog tkiva,
3. žlezdanog tkiva (parenhim i stroma)

Koža dojke je tanka i mobilna. Neposredno ispod nje leži masno tkivo.''

Nekada postoji problem. Kancer. Prvo kancer. Implant je namenjen ženama koje su imale kancer dojke: nakon odstranjenja dojke se postavi radi umanjenja intenziteta stresa. Onda, postoji i prirodna deformacija. Asimetrija. Ili aberacija usled neke nesreće. Ženama to ne prija. Osećaju se čudno, i telo jeste tvoje ali je i strano. Nikada ga ne prihvatiš. Nekada su asimetrije upadljive, deluju bizarno.

1940. godine japanske prostitutke su ubacivale u mlečne žlezde vosak ili tečni silikon, kako bi bile atraktivnije američkim vojnicima. Dve godine kasnije američki hirurzi (F. Gregow i T. Cronin) su izmislili prvi implant za mlečnu žlezdu. Prva pacijentkinja kojoj su bili ugrađeni silikonski implanti bila je Timmie Lindsey a postupak je izveden 1962. godine. 

Onda sledi period tužbi. Period nagle pojave kancera. Najčešće tužena kompanije je Dow Corning. Do 1992. godine protiv proivođača implanata Dow Corning je pokrenuto 3558 sudskih procesa, a do kraja 1993. taj broj je iznosio 12359.  U decembru 1994. godine protiv Dow Corning se vodi 19092 procesa, a već u maju naredne godine Dow Corning je bankrotirao. Iste godine (1995.) objavljeno je više od 20 naučnih radova koji pokazuju da nema dokazane veze između silikonskih implanata i razvoja autoimunih oboljenja. Potom se angažovala Američka akademija neurologije sa zaključkom da ne postoji veza između silikonskih implanata i razvoja neuroloških oboljenja. 1997.godine  The Journal of National Cancer objavljuje istraživanje koje potvrđuje da silikonski implanti ne izazivaju rak mlečne žlezde.

Interesantno je šta se dešava tokom 1999.godine:

a) nastavlja se proizvodnja silikonskih implanata ali njihovo korišćenje je ograničeno na rekonstruktivnu hirurgiju samo ukoliko je pacijent saglasan da učestvuje u naučnom ispitivanju.

b) The Institute of Medicine je objavio izveštaj koji je pripremila nezavisna naučna komisija. Utvrdjeno je da iako silikonski implanti mogu biti odgovorni za lokalne komplikacije (kao očvršćenje i ožiljkovanje mlečne žlezde) oni ne izazivaju sistematska i autoimuna oboljenja. (Dodatne informacije o istoriji implanata možeš naći ovde).

Od 1962. godine do danas više miliona žena se podvrglo zahvatu povećanja grudi (augmentaciji) pomoću silikonskih implanata. Kažem silikonskih jer bez obzira na sastav jezgra- opna implanta je od silikona. Vodeći proizvođači su McGhan, Mentor Eurosilikon, Silimed, ali ima i drugih. Ne preporučuje se ugrađivanje implanata koji su punjeni sojom, ekstraktom algi jer je dokazano da takvi implanti mogu izazvati rak dojke.

Sastav samog implanta može biti različit tako da postoje i implanti punjeni fiziološkim rastvorom. Mana je što se čuje žuborenje u hodu. I naravno, telo ‘'popije'’ rastvor. Potrebno je novo punjenje. Potom, postoji oni sa kohezivnim gelovima a njih ima više vrsta: kohezivi sa mekim gelom, gušćim, najgušćim. Anatomski implanti imaju oblik suze, stvoreni su u cilju da grudi deluju više ‘'prirodno'’. Implanti sa kohezivom, takođe mogu biti okrugli i imati čak specijalno teksturiranu površinu. Svaki implant ima svojstva koja ga određuju, visinu: visoku, srednju i nisku, kao i profil (projekciju): visoki, srednji plus i srednji.

Kao i bilo koje drugo postavljanje, tako i postavljanje implanata zahteva crtež i dizajn. Osim stvaranja nove konstrukcije renovira se fasada, pa je potrebno razmisliti koja je vrsta punjenja adekvatna, isplativa, ali i kako stvoriti konstrukciju: skalpelom ili laserom? To rade medicinski tvorci spektakla, inspirisani, kako kažu, samim radom, a ne zaradom.

Implant se može plasirati (što je stručni izraz za umetanje, postavljanje) na sledeće načine:

iza žlezde, kombinovano iza mišića, potpuno iza mišića, tako da postoji pristup kroz rez ispod grudi, kroz rez okolo bradavice (areole), pristup kroz rez ispod miške i manje korišćen ali moguć- kroz pupak.

Osim augmentacije (uvećanja) grudi, moguće je i zatezanje opuštenih grudi tj. mastopeksija (može i u kombinaciji sa povećanjem),  kao i redukcija masnog tkiva dojki.

Postavljanje implanta obično traje dvadesetak minuta. Ono što ne znaš i ne možeš da znaš je da li tokom operacije na hirurškim rukavicama hirurga ima talka. Ukoliko ga ima i on dođe u kontakt sa implantom javi se, nakon nekog vremena, fibrozno tkivo, struktura u vidu krljušti. Koliko je opna implanta jaka, ni to ne znaš, često ni hirurg ne zna. Kolika je šansa da se stvori kapsularna kontraktura? Ni to ne znaš, možeš da se nadaš da se neće pojaviti. (kapsularna kontraktura je deformacija u kapsuli implanta, uslovljena zgrušavanjem koheziva, koja narušava ‘’prirodni’’ izgled grudi).

Kompanije poput McGhan i Mentor daju doživotnu garanciju zamene na neke vrste svojih implanata. Svaki implant ima serijski broj. (Kruži priča da se u Srbiji koriste već upotrebljavani implanti, polovni. Korisnice, kako se govori, često budu upoznate sa informacijom, ali usled nedostatka novca za punu cenu, prihvataju i polovne. Ne znam koliko je ovo tačno. Uglavnom, priča postoji.)

Nakon što su implanti ugrađeni sledi period zarastanja šavova. Ne smeš da radiš. Treba da masiraš grudi, da ne dođe do pojave kapsularne kontrakture. Šavove treba mazati alkoholom, grudi sušiti fenom. I samopouzdanje uskoro stiže!

Mogu se javiti raznorazni poremećaji nakon ugradnje implanata. Imaju interesantne, pamtljive nazive i nadasve slikovite tako da dodatan opis nije potreban, a ne možeš lako ni da ih zaboraviš. Neki od njih su:

Snoopy ili Waterfall (vodopad)

Double-bubble (dupli balon)

Bottoming out (sklizavanje implanta)

Ball in sock (lopta u čarapi)

U Srbiji je pomama za implantima velika. Najčešće po silikone dolaze devojke mladosti između 18 i 26 godina. Neke žarko žele implante baš za rođendan. Neke u borbi za bračnim plenom kažu: ‘’kola mož’ da mi uzme, al’ silikone ne dam.’’

‘’Danas su jasni standardi lepote kod nežnijeg pola, a to su veće grudi na mršavijem telu’’ kaže jedan lekar. Prvo, žena nije nužno nežnija. Ima nežnih muškaraca isto koliko i nežnih žena. Ima grubih, ima jakih. Mogu volu rep iščupati. Voziti traktor, sportska kola, misliti kao bilo koji muškarac, imati jak forhend. Biti prvakinje u svemu.

Korekcije tela, dalje, obuhvataju: labiaplastiku (korekciju malih polnih usmina), blefaroplastiku (korekciju kapaka), rinoplastiku (korekciju nosa), liposukciju, povećanje ili podebljavanje potkolenica (listova), stvaranje nektarinske guze, krompiraste, paradajzičaste, smanjivanje ušiju, uvećanje usana, testisa i penisa.

Do pre sto pedeset godina žene nisu imale mnoga prava.

Onda su se izborile za pravo glasa, za bolje poslove, za rad van kuće. Ne znam koliko su razmišljale o tome da treba da ih definiše neka žlezda ili stražnjica. Ne znam ni koliko su njihovi partneri smatrali da je u voljenju presudna veličina grudi ili oblik dupeta. Samopouzdanje su dobijale tokom procesa formiranja identiteta i jačanja integriteta. Još uvek traje borba rušenja stereotipa o tome da svaka žena mora biti majka ili udata. Međutim, ima onih nepoverljivih. Uvek je bilo onih žena koje su karijeru gradile u četiri zida, mnoge su se čitavog života osećale kao nezaštićene maloletnice jer su mislile i misle da ne mogu drugačije ili više (ovo zahteva potpuniju analizu a tiče se nametanja osećaja inferiornosti), prihvataju ono viđenje 'kako žena treba da izgleda'' a koje plasiraju nesuptilni muškarci i oni krajnje zabrinuti za svoju muškost.

''Ženi je mesto u kući. Iza uspešnog muškarca stoji uspešna žena.'' Govorilo se godinama, i danas se čuje.

''Idealna je ona žena'' kaže M. Achad ''koja vas, mada vam je verna, okružuje tolikom pažnjom i prijaznošću kao da ste joj ljubavnik''. Prijatna a mistična. Lepa a stidljiva. Stidljiva  a vatrena. Kuvarica a ljubavnica. Pametna a tiha. Zna kad treba da govori. I kada da ćuti. Anđeo a đavo. Toliko o kontradiktornim željama ''ozbiljnih'' muškaraca.

U porodicama tih mladih zdravih devojaka, u mnogim delovima sveta, niko im nije rekao ili barem šapnuo: pitaj čemu šta služi. Nije se formirao kritički ugao. Čak ni kroz obrazovni sistem ili putem medija. Danas, žena iz porno filmova šeta ulicom, sedi za barskom stolicom, jede u restoranu, kupuje rukavice usred zime. Porno žena vrlo često javno peva. A koja zdrava, normalna, razumna žena zapravo želi strano telo u sebi, koja bi to sebi zbog sebe poželela? Ona neverujuća, nehrabra, ona ''nežnija'', nesposobna da shvati šta bi sve mogla kada bi htela da se usudi. I onda čitav taj imidž ''dopadanja, ideala ženskosti'' se prenosi sa holivudskih starleta u živote običnih žena koje postanu neobične i zapanjujuće pojave. One žele brak, ''srećnu udaju'' sa puno novca, a u braku obično ima dece. Koju će one stvarnost saopštiti svom detetu? Ili njihovi muževi šokantnog senzibiliteta? Ali i muškarci koji najčešće nemaju samopouzdanje ugrađuju implante, zatežu lice, menjaju izgled, najviše ima onih koji se bliže pedesetim: poslovni ljudi koji žele lepše da izgledaju, a nemaju vremena da vežbaju. 

U okviru pripremnog razgovora lekari kažu:
''Dakle, nemojte povećavati grudi ako niste spremni:

-  da će drugi primetiti „poreklo“ vaših novih grudi;
-  da imate vidljiv ožiljak;
-  za moguće komplikacije nakon operacije;
-  da to nije jedina i poslednja operacija...''

Ceo taj proces neprihvatanja sopstvenog tela i neprihvatanja godina zahteva mnoga objašnjenja, provetravanje ideja, javnu diskusiju. Jer kakvih će ljudi sutra biti na ovoj zemlji, jer ko će smeti dostojanstveno da stari? Silikon nije metafora i nema funkciju ugrađivanja samopouzdanja u jednu osobu: samopouzdanje zahteva druge procese. Misaone i emotivne. Koji traju više od 20 minuta.

Read more »

Junaci

Wikipedia.org

'' Our concern extends beyond SOPA and PIPA: they are just part of the problem. We want the Internet to remain free and open, everywhere, for everyone.'' 

(Sue Gardner, Executive Director)

Struktura današnjeg sveta se raspada. Onog sveta koji veruje da se sve može kupiti i posedovati i koji zasniva svoju moć na osvajanju. Društvo današnjice šlajfuje. Takva struktura nema mogućnost da opstane, i zato se javlja potreba za novom humanošću i sve više i glasnije se govori o novim potrebama društva. Protest Wikipedije je primer otpora centrima moći koji ukazuje na to da je moć u čoveku, svakom čoveku koji odbija da ne raste. 

Read more »

Kupčeva jada

Gde ideš?

Na pomen.

Muško, žensko? E, srećan Božić!  Gde si bila? Mislim, jesi ovde? E slušaj, super je ova pesma! Meni je super Vlado Georgiev.

Mislim da znam jednu pesmu. Uzeću četiri ruže.

Ima strava pesme. Ja slušam Ćetkovića, on mi je, ono, super kad sam u bedaku, ono, urban bedak... mislim bolje njega nego ''otišla si jednog dana'', kapiraš? Oćeš crnu ili zlatnu mašnu? Super je Georgiev. A koju pesmu znaš?

Ne sećam se teksta.

E strava je, sve su mu strava. Evo, 500 dinara. Šta da ti kažem, pazi, gore duva.

Je l' mogu da vam pomognem?

Gledam boje, nisam se još ni za jednu opredelila, malo ću da razgledam.

A kakvu boju hoćete?

Hoću neki hladan ton.

A šta je to 'hladan ton'? Mislim, je l' mogu da vam pomognem?

Izvini, a da te pitam, je l' ti živiš u mojoj zgradi ili si bila slučajno?

Ne živim, nisam bila slučajno.
A jesi možda išla na jogu?
Jesam.

Kod one na II spratu? A kolk'o vas ima?

Ima nas otprilike desetak.

A kojim je to danima?

Ti biraš kog ćeš dana. Možeš svakog dana.

To ima više grupa?

Da.

A je l' ideš liftom?

Ne idem, kažem ti, II je sprat. I dobra je, ako planiraš, eto, ne plaćaš  prvi čas.

Ma nije to, već mi svi isto plaćamo struju i lift. A ne treba tako jer mi nemamo toliko gostiju. I nije fer da mi plaćamo. Pa je l' fer?

Ne znam, valjda nije, razgovaraj sa njima.

Ma jok. Evo ti kesa. Zdravo.

Je l' mogu da ti pomognem?

Gledam, hvala, zatražiću pomoć ako zatreba.

Super su nam ove torbe, jesi videla? A imamo i jakne nove, skroz strukirane. Pipni. A te cipele su jedini par, 37.  A jesi videla čizme? Te su prošlogodišnji model. Vidim da voliš zelenu, nemamo sada zelene čizme ako njih tražiš.

Šta neka, pa nek me čuje, boli me, šta on ima od svog života u autu? Jebo ga auto. Šta on ima lepo u svom životu?

Izvinite, je l' imate šampinjone?

Jebo ga da ga jebo. Imamo, koju hoćeš klasu? Sve je to isto da ti kažem, na ovoj III imaš više tufni, al' to se lako skine. Neka jede govna, bre. Pa to je sve poludelo. Vidi onog gde se parkir'o, neću da mu kažem, nek mu naplate kaznu, boli me. A jesi gledala onu babu na tv-u? Jebo te, kaže super živim, penzija mi dobra, došlo mi da skinem papuču i da gađam televizor.

I celer. Znaš, slušam te, ne treba na babu da se ljutiš, mediji stvaraju takvu sliku.

Ma nek jedu govna. 586 dinara. Nemam da ti vratim 4 dinara. 

Šta ti treba?

Dobro veče, imate li ramove u boji drveta 20 X 25?

Uuu, teško ćeš to da nađeš. Čekaj da pritegnem ovaj kanap. A šta će ti ramovi?

Dobar dan, da li imate lampe...

Sve vam je tu izloženo.

Imate li lampe ovog tipa u....

3370 dinara.

u beloj boji?

Sve vam je tu izloženo.



Napomene:
1. Ni jednog od ovih prodavaca lično ne poznajem.
2. Ne postoji zakon u Srbiji koji nalaže da prodavac ne sme da počne sa drugom prodajom dok ne završi sa prethodnom. Na brzinu treba da pokupiš ono što si kupio, pregledaš račun, platiš, popakuješ sve u torbu/e i setiš se gde da vratiš novčanik. Pošto nema vremena, od svega toga uspeš samo da platiš i da na brzinu popakuješ stvari. I treba još da se osećaš čovekom.

Read more »

It’s a Small World After All

Maurizio Cattelan, rodom iz Padove,

dao je da se svi njegovi radovi pokače.

Maurizio je do sada napravio 128 radova. Radi skulpture, instalacije, fotografiju...

Velika je picajzla, to će svako reći. Svaki rad deluje vrlo realistično.

Kroz svoja dela Maurizio kaže šta misli o životu i smrti, politici, pozicijama moći,
istorijskim likovima, crkvi, ljudima generalno.

Neke ljude vidi kao konje, neke kao pse ili magarce, 

neke kao nojeve, slonove ili decu.

I dogovarao se sa kustosom Gugenhajma kako da organizuju

izložbu. Rešenje je novo delo.

Na otvaranju je rekao da se povlači iz sveta umetnosti. Kraj. Basta. 

I ta retrospektiva (1989-2011) je svršetak. Basta.

Možda je zato izložba obešena.

Adio. The end.

-------------------------------------------------------------

Sa ulaza vidiš obešenog konja

i doživiš vrhunac dana u sekundi.

Kada uđeš, žurka tek počinje.

Kada se popneš na vrh, već ti je dah isprekidan i
blago se treseš. Neki su vikali da je lud.

Ma kakvi lud. Sjajan.

Read more »

pljačkaši stvarnosti

idu u odelima sa kravatama uglavnom i kažu nije tako kako vidiš, nije, nije, zajebao si se, nije tako, pa to je žuto, nije crno, jok...

ima nekih što kažu ma otkud ti to, čekaj da ti kažem, stvar je u sledećem, čekaj,

pa bi da te siluju eksplikacijama, dok ne crkneš, i da ti ne padne na pamet da opet nešto prigovoriš, 

ima nekih kao nisu u toku, a misle uvek su u pravu, pa je l' ja to da pravdam što nisi u toku, đubre jedno?

pa promljackaju neke reči, pa te siluju svojim afektima, tripovima nesagledivim, 

ima tih bednika svuda, mljackača, ološa, što proturaju nejasnoće, govna zapravo, mistifikuju,

i svaki, baš svaki, u oči te, kao, gleda i kaže da ti se čini, da ne vidiš dobro, i čekaj da ti objasnim, oćeš da me saslušaš, 

jedi govna neću da te slušam.

Read more »

Protest, New York

Occupy Wall Street

Pokret nove humanosti, nenasilan, osvešćen i čist.

Zuccotti Park

Read more »

ništa strašno

Pričao je i Cioran o tome da čovek postane genijalan mučitelj sebe u situacijama kad se pusti strahu, a ovaj ga smota oko nogu, pa ga gura sve iznutra, pa mu prevrće život, pa ideje, potrebe, navike, reči, rečenični ton i glas potom sav, i čovek tako uplašen krene da misli šta će biti i predstavlja sebi strašnu sadašnjost i kratkotrajnu budućnost.

I ni makac.

Ništa od straha ne može. Ni da misli, ni da se nada, samo da stražari, da pazi da se nešto ne desi.

Kalendarsku sliku menjaj, on se neće setiti.

Zastrašivanje je stalno prisutno.

Pogledaj vesti, svi te plaše, i osetiš kao da si u loncu kuvan. Pazi! Pazi! Histerično: pazi! Da li si svestan najjezivijih mogućnosti? Nisi?, čekaj da ti predstavimo neke, sam ćeš ionako posle misliti o tome.

Da li su te vesti tačne ili ne, kasnije se ispostavi. (Svaka ona vest gde te pripremaju za najveće užase je do detalja promišljena stvar).  Za to vreme dok si ti u panici, sistem je i dalje jak i tvojim se strahom hrani.

I onda izluđen silnim panikama još čuješ da je nešto što smatraš prirodnim zapravo drugačije. Na primer, da svoj dom treba ponovo da kupiš. Apsurd, da, ali apsurd postaje zakonski legitiman.

Zaboravljamo kako se stvari brzo menjaju.

Zaboravljamo kako je bilo pre bar 50 godina.

I tako zaboravljeni sanjamo da ćemo odživeti bar na kratko onaj život kom se osmehujemo.

I gledamo one koji su basnoslovno bogati.

I težimo da budemo kao oni, jer ako su oni uspeli, onda ćemo i mi.

I biće prilike za sve. Ne, neću se nervirati, neću da rizikujem, biće, biće, jednog dana će biti.

Jasno je da u ovakvim okolnostima neće biti. Jasno je da ti je prodata slika nečega što se zove ‘’američki san.’’ A ti si je kupio i ona ti za vratom diše. I šta su ti potrebne sve te stvari, svi komadi nameštaja i automobili? Šta će ti? Da te čovek lepo pita, šta će ti? 

Treba da imaš dovoljno za normalne potrebe, zar ne?

I reci svakom bogatom na svetu: sram da te bude! Ko je danas bogat i kakvog je porekla to bogatstvo? I ko se to bogati?

I treba se buniti. Glasno.

I reći: neću. Neću, ne želim

Ne želim da živim ideju koja nije moja

ne prihvatam da je novac najveća vrednost

Neću da gledam na drugog čoveka kroz njegova sredstva

Ne želim da dirinčim i da dajem 210 % sebe a da nemam za normalne potrebe.

Neću da od mog života ili smrti bilo ko ima koristi ako ja to nisam odredio.

To je jedan od dva načina da se kapitalizam sruši.

Drugi je da čekaš da se sam polomi. Nije izvesno kad će to biti.

Read more »

Šizofrenija je dijagnoza ovog vremena, a ti nemoj biti lud

U svoju se rupu sakri

I puni nišu mukama

I nikome ništa ne govori

I videćeš da se usta skupljaju

I da se misli začepljuju

I da ne možeš da pričaš

I sasvim sam, savim sam

Shvati da je prošlo ono doba

Kad si se smejao glasno

I sasvim sam, sasvim sam

Shvati da si negde pogrešio.

U modernom društvu nema mesta za slabost.

- Slab si!- zagrmeće neko. - Nisi ni za šta!- reći će drugi. - Ne umeš, nisi jak!- vrištaće treći. A onda će se glasovi pojačavati dok ti u snu ne pozli.

U modernom društvu nema mesta za prijateljstva.

Kada nekog pitaš kako si retko čuješ ’’nisam dobro’’,  ’’nešto me muči’’ (svi su sjajno, svi su zlatni). 


U modernom društvu svi izgledaju zdravo.
Ako uključiš tv ekran svi deluju da su puni smeha i tananih su tela (još  se ne pušta svetska himna ’’Ovo je era mladosti’’ ili: '' uradi sve da ostaneš mlad, starost je bolest.'') 

A ti ne stižeš da vežbaš i ljut si na sebe. 

U modernom društvu ne stižeš da živiš.

Završi! Odloži! Požuri već jednom! Daviš! Šta, svakodnevan život? Pa koji drugi? Fantazije koštaju!

U modernom društvu zaboravljaš šta si hteo i šta ti je važno.

Inspiracija? O čemu pričaš? Spontanost? Ko će da plati račune?

I zato:

Osmehni se onom na biciklu, i onoj što gura kolica, i detetu svakom se osmehni i nauči da decu primećuješ jer kome ćeš tako zadihan i mučan i stalno nezadovoljan predati svoj užurbani, šizofreni svet ?

I osmehni se svemu što ne stižeš da uradiš i namigni sebi i kaži da hoćeš, da ćeš polako, kad poskočiš s noge na nogu, uraditi sve što je do tebe da sebe iznova raduješ. 

I uvek imaš nekoga ko misli da treba pokazivati ljudskost svetu.

 I uvek imaš nekoga kome možeš da se poveriš. Pa čak i da ga ne poznaješ.

I imaj svoje fantazije i svoj glamur.

I ne žuri  da ti se dah cepa.

I polako, kad te zasvrbe obrazi, nemoj da se mnogo iznenadiš što osmeh je ostao tu.

Read more »

Parametaristika

Moraš da budeš poprilično analitičan i intuitivan da bi mogao na nju da se oslanjaš.

Kad razmišljaš o tome da li možeš ponovo da se nađeš u nekoj situaciji sličnoj onoj koja ti nije prijala i da je živiš, prema parametaristici, odgovor je negativan, jer i da je većina parametara iz prošlog prisutna, kroz vreme koje je proteklo od ''tad'' do ''sad'' tvoja se gustina promenila.

A poznata je stvar koliko je gustina važna i kako se menja.

Ako umeš da prevodiš elemente jedne situacije, onda je velika verovatnoća da ćeš dobro da rešiš svoje mesto u njoj. A za tu vrstu prevođenja, potrebno je da znaš parametaristiku.

Kada osećaš da ti nije dobro, treba da razmisliš o parametrima koji su prethodili tom stanju i ne tako teško- naći češ razlog, a onda se fokusiraj da ga (se) rešiš.

Ili, ako imaš mnogo obaveza, ne možeš da uključuješ nove a da prethodno ne isključiš neke još uvek aktuelne, jer to su novi parametri, a treba sebe voleti.

Lako prepoznaš čoveka koji poznaje i potvrđuje samo 2 parametra jedne situacije.

(Neka to budu polovi, osećaj mržnje i sirove ljubavi.)

Lako prepoznaš čoveka koji pokušava da opravda da su onih 20 parametara koje odmah vidi u istoj toj pojavi mogući.

(Neka to bude opravdavanje ''drugog'', ''drugačijeg'')

Jedan tvrdi i odsečan je, drugi ili ćuti ili dugo priča, a prvi ga smatra gubitnikom koji ne ceni svoje vreme jer "time is money" ili nešto slično i manje konstruktivno.

Kada slušaš dva čoveka koja sa sobom obično nose lupu za 2 parametra, a koji pričaju o vidljivom svetu, nekad bi iz svoje kože izašao. Pričao je jednom Šopenhauer o tome: ''Kada gluposti jednoga razgovora koji smo u prilici da slušamo, počinju da nas ljute, onda treba da zamislimo da imamo pred sobom scenu iz komedije između dva ludaka. Dokazano je. Ko je došao na svet da ga ozbiljno i u najvažnijim stvarima prouči, taj može da kaže da je srećan ako se izvuče zdrav i čitav''.  Kada se sretnu dva čoveka koja u startu imaju u pameti i svesti po 20 parametara, njihova priča izluđuje onog koji zna za 2, ali on nema nameru da izučava svet, niti da ga promišlja. Njemu nije stalo do kritičkog mišljenja a razgovor na teoretskom nivou nije mu prijatna stvar. Borhes je davno primetio:''Razmena mišljenja je neophodan uslov za svaku ljubav, svako prijateljstvo i svaki pravi dijalog.''

Nekad se desi da odeš u čudne i uske lavirinte baveći se onim parametrima koji sami sebe sanjaju, ali moraš da vodiš računa o ''the big picture'' i da uvek budeš dovoljno odmoran. Često, situacije nisu toliko glavolomne koliko ih ''izuglaš'' u svojoj glavi. Ali ako se već odlučiš za ovu mentalnu disciplinu tako se parametaristika vežba.

I važno je da znaš se tako vežba i tolerancija i strpljenje, posebno prema sebi. Jer pored mnoštva prepoznavanja različitih činilaca i mogućnosti, važno je da se ne osećaš loše što nekad ne vidiš izlaz ili što nemaš samo jedan odgovor. Potrebno ti je da samo malo duže procesiraš i kada odlučiš, znaš da si dobro odlučio. Iako okolni svet radi na drugačijoj brzini i drugom gorivu, važno je da svim silama svet prilagođavaš sebi, a ne sebe svetu. A za to treba dobra konstrukcija, sačinjena od solidnih parametara.

(Da ih ne nabrajam.)

Read more »