Kažu da je varalica.
Nastrana. Lukava. Ponekad je nazovu prostitutkom. Koja nudi sebe za jedan dodir, jer voli tako. Kažu da se sprema, da se dugo priprema a onda se preda, lažna. U osami prevare vreba. Da joj nema ravne. Da je stoga kraljica. Kažu da je čudo. A neki kažu da nikada i ne može da miriše na čestitost.
Od dole kad je gledaš, ista je, vidi se da ne trpi samoću, traži mnogo slobode, vazdušast korak. Gledano sa svake strane je neobična: neki kažu da je teška za život, drugi opet tvrde da nije.
A osvaja… lepotom, maštovitošću i borbenim duhom.
Polen. Nije svaki polen isti. Neki je lakši, neki je teži. U nekom ima više vazduha. Nije gustina ista, ni oblik zrna. A onda, imaš biljke. Brojne. Rodove, vrste, sa laticama, bez latica... i treba nešto da se desi. Vetar da oduva polen. Polen da padne na drugu biljku. Ali specifičan polen. Polen baš za tu biljku, ne drugi, ne teži. Biljke mora da imaju pregrade, na specifičan način podešene latice i listove: tako mora da privlače vazdušne struje koje nose jednu vrstu polena, ne drugu. Biljke često izbegavaju vazdušne struje koje nose polen gljiva, na primer. I svaka sigurno za susret s vetrom raste. Za susret sa vetrom koji polen na jednoj visini nosi. Delikatne kretnje. Mora da je tako.
A onda, nema vetra. Velika je daljina. Ima nektara. Nema nikoga. Nema više nektara. Nema nikoga. Šta biljka da radi? Da preživi? Sa čim da živi? Stvarno?
Razvija druge sposobnosti. Mora. Hoće da živi. Biljka.
I počne da liči na insekta. Ne neku ‘’nju’’. Uvek na neku ''nju''. Ona je ne zamišlja, ne projektuje samo. Počne da liči na maticu, ženku bumbara, cvetnu muvu. Da ima samo jedan list u obliku srca i tada u potpunosti zaliči na ženku ose bez krila. Tada lete osovi, nema ženki osa, a ženke osa još nemaju krila. Ne znam kako ona to zna. Pretvori se u osu bez krila. Tad, kada nema ženki koje lete. Nekad imitira maticu sa glavom okrenutom na gore, a nekad sa glavom okrenutom na dole.
Kažu da su strašno lukave. Da su oni pohotni, a da su one samo iskoristile pohotljivost… insekata. Tako su neke jednu laticu pretvorile u mednu usnu koja oponaša izgled insektove važne dame. Ume da ih zavara, da ih toliko zaludi da oni počnu da ljube jedan drugog, da skaču jedan po drugom, sve tako pored nje...
Jedna jedina se otvara noću. Ni jedna druga to ne radi. Ona da. Otvori se oko 10 uveče. Ode da spava pred zoru. Više ne vidi dan. Ni noć više ne vidi nju. Ako ima neki pupoljak pored- on ugine. Niko ne razume otkud. Kažu da je posebna. Da ima takav miris koji samo insekt može da oseti. Na Madagaskaru ima jedan i ona ga traži, neće drugog, samo njega, tog kukca. Samo njemu daje nektar. Bezuslovno verna.
A neki kažu da ona zna da je insektu pomerena talasna dužina, pa mu onda šalje signale, koje on sasvim posebno shvata. A svi osim insekta vide neke drugačije boje. Crveno- teget. Toliko je delikatna.
Kažu da dođu kod nje jer je topla. Privučeni toplinom iz unutrašnjosti, insekti tu traže zaklon. On, neki on dođe, i vidi ‘’nju’’. Misli da je to ‘’jedna druga’’ važna dama. Ona bojom signalizira da ima nektara, obećava. Kada on sleti, u nastojanju da oplodi onu koju zamišlja da jeste, zapravo dodiruje nju, ne ''drugu''. Vidi da nema nektara, nekada ga zapravo i bude, i ode dalje, taman do jedne njoj nalik. I toj drugoj preda polen, iz kesa sa nogu ili sa dlačica, sa glave. Ona se raduje. Doneo je pravi polen... A insekt mora dalje, nasamaren, možda, po drugi put.
I tako se ona spašava.
Nekad ode u krošnje, da raste na drvetu. Takva joj volja. Nju sam posmatrala. Dugo. Neobična je. Kao, na zidu je, okačena, niko je ne tera da bude na zemlji. Može da obuhvati drvo korenom. A listovi joj kao koplje.
Nekada raste iz stene. Pa nastanu bajke.
Kažu da kad je na Kipru, ona preda i feromon trutu. Pa onda dođu drugi trutovi. Kao, namirišu maticu pa bi u svadbeni let. Tad, kao svatovi, počnu da skaču jedan na drugog.
A njen koren?
E, koren…ne može ni on sam. Ne može ni semenka da proklija sama od sebe, zbog nedostatka endosperma. Potrebna je simbioza sa određenim sojevima mikroorganizama.
Koren liči na mošnje. Odatle i njen naziv.
Cvet liči na vulvu.
Jedna je vanilija. Ona ima plod, koji je zapravo nesazrela mahuna. Nju juri kolibri i neke posebne vrste trutova.
Drevni narodi su mislili da je mešavina cveta i insekta.
Orhideja.
Filigrantska opsenarka.
(Koja liči na ženku bumbara: Foto izvor)
Sve orhideje imaju bilateralnu simetriju i toliko osobina da možeš svakog dana ponešto novo da saznaš. Smatra se da je oko trećina svih različitih vrsta orhideja nepošteno. Obećavaju da su jedno. U posebnosti nepoštenja domišljato. Međutim, nisu sve orhideje beznektarne, niti su sklone istoj igri. Smatraju ih dokazom opravdanosti kreacionističke teorije. Darvin je tvrdio suprotno a analizirao ih je preko 30 godina. Jedinstvene su i po tome što se tokom evolucije muški i ženski reproduktivni organ spojio, najčešće u belu voskastu strukturu koja se nalazi u centru cveta a koja sadrži: deo prašnika sa polenom, deo tučka između žiga i plodnika i deo žiga tučka.
Vrste poput Duh orhideje, Labud (koja ima odvojene muške i ženske cvetove), Tigrove i Leptir orhideje učiniće da se zamisliš.
Jer orhideja je cvet posebne prirode.
Heroine gornjih redova su: Kokica mušica koja ima možda najveseliji cvetni naziv, Pauk orhideja, Orhideja ogledalo koja liči na maticu kao i Orhideja kiparske pčele, potom Zmajeva orhideja koja liči na ženku ose baš kao i Čekić orhideja,
Bulbophyllum nocturnum je ona što samo jednom gleda zvezde, Bauhinia na drvetu živi i
Brassovola Nodosa što živi i na drvetu i na steni a poznata je još kao "Noćna dama".
Friday, December 14, 2012
Vanja Todorović
