Hari Parč u par reči

Harry Partch (1901-1974) je jedan od najvećih američkih individualističkih kompozitora koji je bio i inovativni teoretičar. Kritikovao je koncertne tradicije, uloge izvođača i kompozitora, kao i ulogu muzike u društvu, odnosno, proširivao je muzičke koncepte. Stvorio je jedan novi vid muzike na Zapadu, promenom konvencionalne muzičke lestvice od 12 tonova u lestvicu od 43 tona između oktave i osnovnog tona. Pošto nije bilo instrumenata koji mogu da proizvedu ovakve mikrotonove, Harry je napravio i dizajnirao više od 25 instrumenata koristeći principe prirodne akustične rezonance (samo intonaciju).  

Bio je i vizionar, ali se pominje da je bio i muzički dramaturg koji je pisao i tekstove i koreografiju za plesne pokrete koji su pratili njegovu muziku; član perkusionističkog umetničkog udruženja u Kući slavnih, izdavač, samouki muzičar, satiričar, skulptor, dirigent, pisac, ikonoklasta, prilagođeni violinista, komičar, skitnica...  

Njegova poruka muzičarima i svim nemuzičarima ovog sveta bila je da postoji mnoštvo izbora koji se mogu napraviti i još mnogo nezavisnih puteva koji se mogu preći. Svoju muziku je smatrao samo jednim mogućim smerom koji zahteva ozbiljnu analizu kao i mnogi drugi.
Smatra se da je teže slušati uobičajene melodije nakon slušanja njegove muzike.
Živeo je svoj san. Potpuno svoj.

Two Studies on Ancient Greek Scales

Read more »

Teoretski stav

Dan često traje 86400 sekundi,

i veruje svak u taj sat, 

koliko ostaje, koliko postaje

zbir nije znan.

Telom udišeš vazduh hladan

a puštaš iz sebe topao dah,

to najbolje umeš čak i da ne znaš,

i kad si nežan, i kad si plah.

Telom osetiš drugo telo

dok značenje ne izgubi ime,

bez puta i povratka, bez karte,

sa voljom i snom mestimice.

A kada padne noć il' ustane dan

telo leže da um sanja

meru snage svake mašte.

San, košmar, san.

Telo se klati, telo maše

u koracima i laktovima,

pola sveta do svet pređen,

u rečima i strahovima.

Šta je dato il’ mnogo znano,

ko svaki vetar tiho štima?

Konačnih istina, trenutno tvrdim,

jedva, jedva da nekad ima.

Za jednog teoretičara potraga za drugim uglom postaje profesija, a traži se svekoliko viđenje pojavnosti, kako marginalnog tako i centralnog: u šta će više da se zagleda ostaje na volju svakom teoretičaru ponaosob.

U teoriji moraš mnogo da prihvataš i da odbacuješ, a teoretičar mora da se iznađe u velikom.

Traže se imenovanja koja se, između drugog, tiču svakog identiteta.  

Mora mnogo da se prelazi a kada se do značenja dođe, ona se fiksiraju.

Koliko takvo postavljeno značenje važi, to zavisi i od angažmana i ličnosti jednog teoretičara, ali i od toga šta drugi misaoni trkači kažu.

Uglavnom, svaki teoretičar prerađuje ideje, i uglavnom je srećan kad mu nešto na um padne. Teoretičar za sebe ume da kaže da je polimat ili da to hoće da postane.

Dakle, teoretičara zanimaju ideje a ne pare.

Read more »

Igra radoznalca

Malo odavde

Malo odande

Izvuci i to

Prebaci u sredinu

Pooštri

Stavi dole

Vrati se

Poveži

Gledaj šta kaže

Seti se

Čekaj, čekaj,

Još malo

Izdrži

Udalji se

Neka prođe

Par sati ili dana

Približi se opet

I umetni novo

Ali nemoj da se

rasplineš sad

Evo i ovo može

A ovo ne treba

Sad je u redu

Rad je napisan.

Read more »