Azure blue (Vid's color)

in August

Read more »

Jonska atmosfera

Read more »

šetnja sa galebovima

 Svake godine na ovaj datum poželim da sam bliže moru,
                                                                školjkama, pesku ili
                                                nekom galebu.
Danas sam krenula u šetnju.
                                  Malo sam se vozila zapravo.
A onda sam šetala.
                    I prošla pored ovog drveta koje nisam
                         dodirnula:

  

A onda sam sela na tribine i smejala se:

I jako sam tapšala. Onda je došla druga foka, koja je 

                                 skakala,  skroz uvis.

Posle sam gledala kako pliva
                                      mali Nemo sa porodicom:

pa onda morsko- konjička porodica:

  

I divno plivaju mnoge druge vrste konjica, 

raznih boja, ili jedan konjički harem, gde se neki 

mužjaci prave da su ženke, kako je jedna žena 

primetila, ne znam, moram da pročitam više o tome.

                              Za sad, ne znam šta da mislim.

A onda, divno se kreće i oktopus, barakude, pirane,

kornjače, ajkule, pingvini, morske zvezde, otrovne 

afričke žabe, i čitava akva flora i akva fauna nekog 

jezera u Africi koje je preneto u jedan bazen, a u drugi 

dno Pacifika, i mnoga druga okeanska, morska bića, 

                         od kojih sam se posebno zalepila za:

Mada je bilo i mnogo drugih vrsta alien stingers, poput
nekih providnih meduza koje nisu velike ali su jako,
jako otrovne. Neki čovek je rekao da jedna mala meduza
ima u sebi toliko otrova da može da ubije 10 ljudi.
                                             Mislim da nije lagao.


Posle sam otišla u šetnju po plaži, da pipnem neku
školjku, celih nije bilo, okean ih je danas sve razbio.

I bilo je i grana, jedna žuta sandala, nekoliko ljudi,

fotografa uglavnom, 

                          i onda nešto dalje

            primetim da su mi se noge izdužile:

Okrenula sam lice suncu i poklonila se tačno 77 puta, 

                nakon čega

                      su stvari došle na svoje mesto.

A jato galebova je koračalo

                                ispred mene.

jato galebova, prelepih, mirnih 

                                   i hrabrih.

         a kada sam se popela malo gore videla sam 

                                          jednog posebnog,

   liči na Livingstona, zapravo sasvim:

I slušala sam talase... 

         Neki su pecali ribu i nisu se smejali već su 

       galebove nešto kiselo gledali, 

                                       pojma nemam zašto.          

           A onda je na susedni park padao mrak:

koji se potom proširio svuda.
     I morala sam da odem dalje, signala više nije bilo,
                    galebovi su nestali, odleteli,
                                        a neko me je možda dugo zvao.
                                                                   Ili nije.               
   (U ruci školjka.)


  I setim se onoga što sam jednom, u 
         popodnevnim satima zimskog dana
               dok je sunce curilo niz zidove,
                         pročitala glasno:
                            ''Nema granica, Džonatane.''                                                           

Read more »

Kampovanje

Odlučiš da kampuješ. Pročitaš na sajtu šta je slobodno za Labor day, i vidiš da nije ništa. I sasvim slučajno nađeš mesto, jer si optimista i borac, kao moj zet. Nema veze što smo tu već ranije kampovali, bilo je lepo, i eto, sad postaje lično tradicionalno mesto za kampovanje. Juhu!

Dan 1.

I krene se, stigne, i onda se malo odmara pa šator podiže.

I onda se malo bojažljivo šeta (jer je rečeno da ima medveda pa da se vodi računa (?), ali je priroda tako lepa da pomišljaš da te samo ta lepota uzbuđuje a ne tamo neki strah). A onda se ode na plivanje u jezeru (nije rečeno ništa za jezero osim što na plaži stoji znak:’’Do not feed the geese’’ a koji nas toliko zasmejava, jer smo već drugi put tamo i nema naznake od gusaka, ni perce jedno jedino), izležava se na pesku, uživa koliko umeš a onda se počinje sa pripremom roštilja i sve one hrane koja se jede dok si u prirodi.

Stavi se i dosta spreja na noge, ruke i glavu jer komaraca ima na stotine, i onda počneš da slažeš zalogaje, a na planinskom vazduhu se tokom večeri pojede sve meso što si za 3 dana spremio. I onda pomalo ječeći odeš da spavaš. (Komšije Ameri su isto otišli na spavanje). Ali je važno da zbog medveda u šatoru nemaš ni trunku hrane, i pitam se da li su svi oko nas to na sajtu pročitali.

Dan 2.

Kako je divno videti zeleno, zeleno oko sebe i plavo otvoreno nebo! I nakrivljeno preteće stablo pored stola više ne deluje tako strašno. I mališan kreće prvi i budi narod što u okolini spava ( i priča važnim tonom kao propovednik bez blama.)  Onda se kuva čaj i kafa, onda opet kafa a potom doručkuje. I onda malo prošetaš po okolini, istuširaš se, opet pospeš sprejem, i čekaš da prijatelji stignu. I onda pošto mališan spava, i ti odremaš dva sata dok prijatelji ne stignu jer je opštepoznata stvar da se na planinskom vazduhu izvrsno spava. I taman kad se u detalje dogovorite da obiđete obližnji budistički manastir, od dogovora ne bude ništa jer se ipak ispostavi da je u tom trenutku važnije da se nađe hrana i ode se u grad za koji veruješ da ima radnju sa mesom (to nije prvi obližnji grad).

I onda se ponovo roštilja.

I igra badminton. I svaki put vikne ‘’pam’’ kad se loptica udari reketom jer se mališan tome silno raduje.

I juri se. I baca frizbi. I šeta.

I ode se i na drugu stranu jezera. I spašava nečije kuče jer je prijateljičina mališanka ubeđena da je punjeno (kuče ima šnalicu na glavi.)

I onda se jede. Puno.

I jedu se smorovi. (To ti samo Amerikanac može preporučiti jer je autentična američka inovacija). Uzme se marshmallow, stavi na dug prut pa kraj žara (to je poznata stvar), a onda tako topao stavi na čokoladu koju staviš na keks (sve se to kupuje zajedno) i onda ponovo poklopi keksom. I onda jedeš. A zašto se zove smor? Jer tokom jedenja Ameri kažu: ‘’give me some more’’. I onda se čuje samo [s’mor’] (nema veze što u srpskom jeziku ima drugo značenje).

I već se medveda manje plašiš.

Posle legneš da spavaš i uspeš da zaspiš iako Koreanci lumpuju i piju pivo (?) do iznemoglosti (a opremljeni su ko vojna sila).

Dan 3.

I ustaneš i spakuješ šator srećan što te medved nije pojeo, a kažu za jednog da je black, beautiful and friendly (?).

I stigneš kući.

I legneš.

I moguće je:

1. da te je kampovanje udarilo u glavu, pa da te boli i vrat i glava, ili uho, da ne čuješ dobro, ne vidiš dobro, da ne znaš da li se stvarno raspadaš, da kreneš u kupatilo ali ostaneš dugo sve vreme razmišljajući da l’ da ipak povratiš. I nije ti jasno da li si negde stvarno bio, nisi nigde bio ili si bio 10 dana. I onda se ulogoruješ u krevetu, pa ni makac. (Aklimatizacija nije uspela).

2. A ako nisi baš toliko osetljiv, onda ostaješ u brzinskom kamperskom modu i kad raspremaš kuću, plešeš ili pevušiš tiho (zbog ulogorovanih ranjenika oko kojih imaš pune ruke posla), ali imaš osećaj da si na odmoru bio 10 dana. (Aklimatizacija uspela; sestrin slučaj).

Read more »