Čaplja i ždral

Nije reč o čapljama, jer priča bi bila drugačija. 

Nije reč ni o ždralovima, drugačije bi vreme prolazilo.

A vreme drugačije ne prolazi.

Ispod ptica su ljudi. Kad gledaš sa visina tako jeste. 

Ima među njima onih koji lete. Ptičiju narav imaju, zašto da se krije. 

Često su u oblacima, iznad trica i bakrača, jer šta ti je, ja sam iznad toga.

Ne, ne neću sada o pticoljudima. 

Reč je o čaplji i ždralu.

Ona je graciozna, elegantna, lepa, i htela bi, ali ne, ne nekog iz svoga roda.

On je vitak, tvrdoglav, ne savija vrat ni kad leti, a hteo bi možda... baš nju. 

Šta može biti zajedničko čaplji i ždralu? 

Ples, možda? let, možda? Tokom udvaranja? Da.

I pored svih razlika koje ih dele i sumnji kako dalje leteti a ne leteti sam, sličnosti ostaju najjače.
Ponos i nesigurnost grade ljubav u cvokotu, za vjek i vjekova. amin. 

Ruska skaska je inspirisala gos'n Jurija da napravi crtani film o čaplji i ždralu (Цапля и журавль, 1974). Neko će se sigurno setiti. Godine su prošle od onog vremena kada sam kao u magli pratila hod ovih ptica. Kasnije sam pomišljala na krila, linije na krilima, i levo- desno: magla, stara klupa, izmaglica, samoća…. i eto, danas priču osećam drugačije, sa više srca i malo manje magije. Čini mi se da je tako. 

Read more »