Lice s naslovnice

Slika datira iz 1580-1590.

U istoriji kartografije, ova slika predstavlja najintrigantniju i najmračniju kartu.

Legenda u levom uglu glasi: "Demokrit od Abdera se smejao [svetu], a Heraklit od Efeza zaplaka nad njim, Epihtonius Kosmopolites[1] ga prikazuje". Preko kapice ide latinska verzija grčke izreke "Spoznaj samoga sebe." Preko obrva kape ide natpis koji u prevodu znači "O glavo, dostojna doze kukureka"[2]

Latinski citat iznad karte su reči Plinija Starijeg: "Jer u celom svemiru zemlja nije ništa drugo, tu je supstanca naše slave, tu je njen život, ovde je to gde popunjavamo pozicije moći i žudnju za bogatstvom, i bacamo čovečanstvo u pobune, i pokrećemo ratove, čak i one civilne. "
Razlog tolikih problema i svađa je objašnjen u citatu ispod karte, a odnosi se na glavu Propovednika: "broj budala je beskonačan". Još jedan citat iz najdepresivnije od biblijskih knjiga, sa desne strane dvorske lude, kaže: “Ispraznost nad ispraznošću, sve je ispraznost.” Nekoliko reči u skladu sa ovom veselom porukom je upisano na ukrasne bedževe ramenog pojasa: "Oh, brige sveta, oh, koliko trivijalnosti postoji na svetu", potom "Svako je bez smisla", te "Sve stvari su ispraznost: svaki čovek živi."

Ovakvo enigmatično objašnjenje, osim moguće poruke da je Svet, doslovno, ludo mesto, može se odnositi i na pojam granica, jer je umesto lika prisutna karta sveta sa granicama, tj. svako sam granice stvara. 

(jedan deo tekstića srećno preuzet, parafraziran i preveden sa: http://bigthink.com/blogs/strange-maps?page=7, na dan 20.5.2011.)

---

[1] Epihtonius Kosmopolites (Epichtonius Cosmopolites) se prevodi kao "Svaki čovek".

[2] Kukurek, lat. Helleborus odorus, otrovna biljka, cveta i tokom zime do marta, mada ima vrsta koje cvetaju i tokom aprila- maja.

Read more »

“What’s up?”- “The sky.”

Vijetnamske narodne bajke 
                                                     Ne znam kako su dospele u moju kuću, da li su roditelji kupili tu knjigu ili sestra ili ja, ili je neka od nas pozajmila i nikad vratila. Stvarno ne bih ništa mogla da kažem o poreklu ovog primerka knjige,  ali znam da je jedna od prvih knjiga, ili ono što se u mom sećanju oslikava kao prva najozbiljnija koju sam čitala.

I tu postoji jedna priča koju nikada nisam doživljavala kao bajku i kao nešto nemoguće i nestvarno, jer nije imala bajkolike elemente: zmaja, ništa o zlatnom satu, ili čarobnjaštvu. Ta priča je kazivala istoriju o jednom muškarcu i ženi koji su hteli da im se ugled porodice vrati, da imaju sina koji će staru i nekada poznatu porodicu, a koja se sada bavi mesarskim zanatom, učiniti ponovo slavnom. I taj dečak se rodio. Međutim, nije voleo da uči a imao je jednu veliku želju: da postane čang. Teško je sricao slova, s mukom pokušavao da nauči neke stihove, i nikada nisam mislila da je on glup, već pre zamišljen i začuđen. Učitelj mu je rekao da za početak mora da pročita knjigu Tam-ti- kin (delo vijetnamskog naučnika Viong Lama), i da nauči neke stihove poput ovog: ''duh je sve video i on se odmara u svetlim, divnim visinama...'' Ni ja ovo tada nisam razumela, ali je Tung Ni, kako se dečak zvao, to ovako shvatio: ''duh se ne vidi jer je digao noge u visine''. To sam razumela. Ako je u visinama, onda je morao da odskoči, i normalno je da se i ne vidi.

U nekim je prilikama pokazivao prave naznake mudrosti, ali i individualnosti... i

prošle su neke godine... Nakon što mu je otac umro, postao je strašno apatičan, nije radio ništa, kockao se i opijao, i neki komentari o lenjosti, koje mu je uputila supruga njegovog brata, su ga poprilično uznemirili tako da je odlučio da se skoncentriše, da skupi hrabrost i da se zaputi ka carskom dvoru gde se održavaju i ispiti za čanga. I na tom putu mu se dašavaju neki lepi susreti, sreće ljude koji ga inspirišu, sa kojima uspeva da se podeli, i nekako i sam u sebi nepotpuno jasan,  tumači simbole na svoj način, i čita slova i reči kako ume jer nikada nije naučio sva slova (u vijetnamskom ih ima 134). Na kraju priče, svojom dovitljivošću i neopiranju slučajnostima sudbine, Tung Ni postaje čang i umire u 72. godini života u pagodi koja se zove priroda.

                                                     Priča se zove ''Neobični doživljaji mudraca mesarskog sina'', obuhvata 51 stranicu i nakon čitanja i promišljanja mnogih drugih priča i bajki, u ovim i onim godinama, ova ostaje najsnažnija, najozbiljnije sam je razumela jer, između ostalog, i ja imam svoju knjigu koja je slična ''Tam-ti- kinu'' i koju često listam. Možda ta priča o potrazi za mudrošću, i razumevanju prolaznog, prihvatanju neodređenosti, meni u ranim danima deluje kao logična i stvarna, a priče o vilama, princezama i kraljevićima, baba Jagi nisu bile bliske u tolikoj meri kao ova, iako jesu bile voljene kao i dan-danas, ali znam da nisam htela da postanem nešto od toga, kao ni vladar, ni Koščej Besmrtni ili Ivan Carević. 

Čangova ovde nema. 

I ne znam ima li ih igde. I ako ih ima kome su potrebni i šta rade? I pošto čangova verovatno više nema, sada ta priča počinje da liči na bajku. 

Ali, nikad se ne zna.
Moja knjiga kaže:
''Ne budite lenji jer je lenjost najveći neprijatelj kreposti.''

                                                         

Liong, Tung Niev otac, Tung Ni i 

debeli činovnik 

''Mnogo se u svetu dešava čuda,
ponekad, tako, i obična luda

učini više nego mudraci:

slučajne reči u strahu izbaci,

ili pročita stih iz Tam- ti- kina,

ali mu pomogne moćna sudbina

pa tako nađe ono što traži.

To je taj zakon što za sve važi:

Ko god u sudbi potraži trajnost,

Otkrije uvek samo slučajnost!''

    (jedan od pripeva iz priče)

Read more »

Parna mitologija

Neko je uvek iza vas

Neko vas uvek čeka

To nije u prošlom

Već u ovom sada

Neko je iza i neko vas čeka.

Read more »

Bara

Išao tako

I rekli mu

Čuvaj se

Ne idi tuda

Jer jedan tako stradao

U drugom selu,

Preko reke dva sela

U drugom selu.

I ne vredi

Udavio se.

(Draganu)

Read more »

Igra radoznalca

Malo odavde

Malo odande

Izvuci i to

Prebaci u sredinu

Pooštri

Stavi dole

Vrati se

Poveži

Gledaj šta kaže

Seti se

Čekaj, čekaj,

Još malo

Izdrži

Udalji se

Neka prođe

Par sati ili dana

Približi se opet

I umetni novo

Ali nemoj da se

rasplineš sad

Evo i ovo može

A ovo ne treba

Sad je u redu

Rad je napisan.

Read more »

Dečije pogrebne igre

Jednom smo se

Igrali ono što ne treba.

Stavili smo ćebe.

I mnogo ukrasa- dodaje Sarka.

Gde ste stavili ukrase? - pitam

Na mene- kaže Sarka.

I?

I onda je Tina bila pop

a Filip je tako sklopio ruke.

Pa zašto ste se toga igrali?

Pa, ja sam se igrala prodavačice

A onda je Filip došao

I ukrao mi kompjuter u radnji

Pa me streljao. - kaže Tina.

I onda?

I onda sam ja bila pop.

I posle?

E posle je tata došao.

I šta je tata rekao?

Rekao je samo da vas još jednom

Vidim da se toga igrate

Sve ću da vas pobijem.

Read more »

Kad se četvrtkom izvučem iz gužve

Kada bi grana umela da

se izvadi iz drveta

Da se drvo isadi iz korena

I kada bi semenka letela duže

pa onda pala i u drvo izrasla

i imala granu dugu

Na koju bih stavila ljuljašku,

baš tu, na svojoj terasi,

E, kakva bi to bila zgoda.

Read more »

Vožnja

Juče neka žena, koju sam videla na fakultetu, uđe sa mnom u tramvaj, i ja pitam da li hoće da sedne i ona kaže da neće, da ja sednem. I sednem. I stane kraj mene i počne da priča o vremenu, kakvo je, kako se klima promenila, kako je bilo u Africi kada je živela tamo ili u Kanadi, gde joj je sestra, i zašto joj se brat nakon 14 godina vratio iz Rima, i to baš zbog klime, ''I znate, ljudi greše, krenu, a ne znaju kakva je klima. I znate, ljudi greše jer jedu sve te začine, a Arapi znaju da ne treba,''

Mislite na sušene biljke?'

 ''Da, na sušene biljke. i Arapi to znaju i koriste samo crvenu papriku, I patlidžan, znate, on divno upija svu tu vlagu, najbolji je zeleni, ali ga ovde kod nas nema…I znate, ljudi misle kada kupuju kreme, da je sve to isto, ali nije. Ljudi greše, postoje 4 tipa kože, ja znam, ja sam medicinski tehničar, postoji suva koža, masna koža, mešani tip kože.....I da, u moje vreme, u vreme vaših roditelja, čovek je morao sve da zna, i znalo se da je to normalno.''

I onda, koji trenutak kasnije, nakon što sam klimnula glavom, ona kaže: ''Eto, ima i mladih poput vas koji su kao mi, znate nije normalno da ste stručnjak, nije normalno da ste stručnjak samo za jedno, Ja izlazim ovde.''

Read more »

AKO

obrani redovi

mislim obrani redovi 

jednog vinograda

učiniće

ako se potrudiš

da jesen u vatri prođe


Sestra je rekla: piši i ja tada nisam htela
tada sam više volela da čitam i da jedem kompot.
I onda je otvorila internet stranicu u moje ime i napisala
''Zdravo, živo!'' i rekla, hajde sada
Al' meni se kompot više sviđao.
Sada u 2011. baš na toj stranici iz 2004. nastavljam sa početkom pisanja.
Ako ti se ništa ne dopadne, ti skuvaj kompot.

Read more »