Žaba iz bajke ~ Bee. Honey bee.

Wednesday, September 21, 2011

Žaba iz bajke

Wednesday, September 21, 2011

Vanja Todorović

Našla sam sjajan rad o životnom ciklusu parazita Ribeiroia ondatrae (napisala ga je grupa autora, link: ovde), koji sam imala priliku da vidim pre par meseci na programskom kanalu Nature. Ovaj parazit je fascinantan. Menja 'domaćine' izazivajući promene samo u nekima. Žabu, recimo, u ogromnoj meri menja.

Čitali smo u vestima da je negde u Engleskoj pronađena troglava žaba ili žaba sa 6 nogu, i govorilo se o kontaminiranosti jezera i bara, i da sigurno samo pesticidi izazivaju takve deformitete, ili da se priroda igra kako ona želi. (Bilo je i filmova sa ovom trematikom). Nekoga zadovoljavaju nejasna objašnjenja i kažu: čudno je!
Međutim, naučnici pokušavaju da utvrde šta je tačno razlog ovakvih transformacija (u životu žabe čak dvostrukih).

Životni ciklus Ribeiroia ondatrae omogućava ovom parazitu da izaziva deformacije - uključujući i dodatni višak nogu i sl. - u genezi žaba. U prvom stadijumu larva ovog metilja zarazi puža. Nakon druge transformacije unutar puža, parazit se vezuje za predeo u blizini budućih nogu punoglavca. Tu stvara ciste koje ometaju normalan razvoj udova i može uzrokovati nicanje dodatnih nogu punoglavca kako se dalje razvija u žabu. Deformisana i invalidna žaba tada postaje lak plen za ptice, a sasvim je jasno da poslednji domaćin u jednom životnom ciklusu ovog parazita često bude roda ili bela čaplja. (Parazit dostiže punu zrelost i reprodukuje se u crevima ptica, koje jaja trematode preko izmeta ponovo šalju u vodu. Kada se izlegu larve, životni ciklus ovog parazita ponovo počinje.) Osim toga, čovekovo delovanje takođe može doprinositi razvojnom procesu parazita jer čovek koristi i đubrivo koje zagađuje čovekovu okolinu, ali i stajsko đubrivo, a đubrivo dospeva u ribnjak, baru ili jezero ako se površina za đubrenje nalazi u blizini. U slučaju upotrebe stajskog đubriva, ono dalje utiče na razvoj algi, koje bujaju a time se podstiče i povećanje populacije puževa čime je faza razvoja parazita u pužu sasvim zagarantovana. Ultraljubičasto zračenje i dalje kruženje pesticida mogu da prouzrokuju druge vrste deformacija, tako da u ovom slučaju, imunitet punoglavca može da oslabi i tako dodatno postane podložan parazitskim infekcijama. I žabe sada vrebaju uvećane opasnosti koje donose i paraziti i pesticidi.
I jasno je da su u opasnosti.

Sledeća pojava je vezana za jednu fascinantnu osobinu kod onih žaba, koje ,kako navodi Taiga rescue network '' su obične ali imaju neobična svojstva''. Svojevremeno sam pratila šta se dešava sa ovom vrstom arktičkih žaba i zaključila sam da i ova vrsta ima problem.Šumska arktička žaba preživi zimu tako što se zamrzne, a kada krene otopljavanje, počinje da luči slatkastu tečnost. Zamrzne se i živi u svojoj ledenoj grobnici koja je na njenoj koži. I izgleda kao da je balsamovana.Proleće stigne, spoljašnja temperatura napolju raste, a prostor u kom je žaba je ispunjen i vazduhom, vazduh se zagreva, a otapanje leda iz žabe se odvija sporije nego otapanje leda na zemlji, jer žaba je ispod površine zemlje.I pošto se žaba nalazi u zemlji u kojoj ima vazduha jasno je da njeno zamrzavanje ne protiče isto kao i zamrzavanje na zemlji, što znači da su oba procesa usporena, i zamrzavanje i 'zagrevanje'.Ona ne umire, samo prestaje da diše. I srce prestane da kuca. I tako 2-3 meseca. Šta ona ima u sebi? Znam da voda u njoj prelazi u kristale leda. Kako žabi padne temperatura, ona proizvodu glukozu i do 100 puta više od svog normalnog nivoa. (Glukoza čuva ćelijsku strukturu netaknutom). Kako je razvila tu brzinu to ne znam.I sad naučnici koji se bave kriogenizacijom love ovu žabu da otkriju njenu tajnu.

Ima žaba koje menjaju i boju. (U osnovižabe imaju tri vrste pigmentacije ili chromatophores. Jedan od njih je melanophore (smeđi pigment), iridophore (vrlo reflektujući pigment), i xanthophores (žuti pigment)).

Žabe menjaju i pol, poput afričke crvene žabe. (Kada u jednoj zajednici nema dovoljno mužjaka aktivira se sposobnost menjanja pola, razvojem muških organa. Neki naučnici kažu da određene grupe žaba imaju urođenu sposobnost transeksualnosti, ali drugi smatraju da je zagađenost zemlje uzročnik ove pojave).

Toliko su fantastične a navikli smo da ih gledamo kao rugobe i barske kreature. Nije ni čudo što je u onoj bajci princeza poljubila baš žabu. Ne znam kako je znala da nije otrovna jer žabe ne samo što mogu da pojedu zmije, one mogu da budu i otrovne. ( samo kada su rođene i odgajane u zatočeništvu otrovne žabe ne proizvode toksine na koži).