Parametaristika

Moraš da budeš poprilično analitičan i intuitivan da bi mogao na nju da se oslanjaš.

Kad razmišljaš o tome da li možeš ponovo da se nađeš u nekoj situaciji sličnoj onoj koja ti nije prijala i da je živiš, prema parametaristici, odgovor je negativan, jer i da je većina parametara iz prošlog prisutna, kroz vreme koje je proteklo od ''tad'' do ''sad'' tvoja se gustina promenila.

A poznata je stvar koliko je gustina važna i kako se menja.

Ako umeš da prevodiš elemente jedne situacije, onda je velika verovatnoća da ćeš dobro da rešiš svoje mesto u njoj. A za tu vrstu prevođenja, potrebno je da znaš parametaristiku.

Kada osećaš da ti nije dobro, treba da razmisliš o parametrima koji su prethodili tom stanju i ne tako teško- naći češ razlog, a onda se fokusiraj da ga (se) rešiš.

Ili, ako imaš mnogo obaveza, ne možeš da uključuješ nove a da prethodno ne isključiš neke još uvek aktuelne, jer to su novi parametri, a treba sebe voleti.

Lako prepoznaš čoveka koji poznaje i potvrđuje samo 2 parametra jedne situacije.

(Neka to budu polovi, osećaj mržnje i sirove ljubavi.)

Lako prepoznaš čoveka koji pokušava da opravda da su onih 20 parametara koje odmah vidi u istoj toj pojavi mogući.

(Neka to bude opravdavanje ''drugog'', ''drugačijeg'')

Jedan tvrdi i odsečan je, drugi ili ćuti ili dugo priča, a prvi ga smatra gubitnikom koji ne ceni svoje vreme jer "time is money" ili nešto slično i manje konstruktivno.

Kada slušaš dva čoveka koja sa sobom obično nose lupu za 2 parametra, a koji pričaju o vidljivom svetu, nekad bi iz svoje kože izašao. Pričao je jednom Šopenhauer o tome: ''Kada gluposti jednoga razgovora koji smo u prilici da slušamo, počinju da nas ljute, onda treba da zamislimo da imamo pred sobom scenu iz komedije između dva ludaka. Dokazano je. Ko je došao na svet da ga ozbiljno i u najvažnijim stvarima prouči, taj može da kaže da je srećan ako se izvuče zdrav i čitav''.  Kada se sretnu dva čoveka koja u startu imaju u pameti i svesti po 20 parametara, njihova priča izluđuje onog koji zna za 2, ali on nema nameru da izučava svet, niti da ga promišlja. Njemu nije stalo do kritičkog mišljenja a razgovor na teoretskom nivou nije mu prijatna stvar. Borhes je davno primetio:''Razmena mišljenja je neophodan uslov za svaku ljubav, svako prijateljstvo i svaki pravi dijalog.''

Nekad se desi da odeš u čudne i uske lavirinte baveći se onim parametrima koji sami sebe sanjaju, ali moraš da vodiš računa o ''the big picture'' i da uvek budeš dovoljno odmoran. Često, situacije nisu toliko glavolomne koliko ih ''izuglaš'' u svojoj glavi. Ali ako se već odlučiš za ovu mentalnu disciplinu tako se parametaristika vežba.

I važno je da znaš se tako vežba i tolerancija i strpljenje, posebno prema sebi. Jer pored mnoštva prepoznavanja različitih činilaca i mogućnosti, važno je da se ne osećaš loše što nekad ne vidiš izlaz ili što nemaš samo jedan odgovor. Potrebno ti je da samo malo duže procesiraš i kada odlučiš, znaš da si dobro odlučio. Iako okolni svet radi na drugačijoj brzini i drugom gorivu, važno je da svim silama svet prilagođavaš sebi, a ne sebe svetu. A za to treba dobra konstrukcija, sačinjena od solidnih parametara.

(Da ih ne nabrajam.)

Posted in: Bunt, drugi i ja, parametri