Kampovanje

Odlučiš da kampuješ. Pročitaš na sajtu šta je slobodno za Labor day, i vidiš da nije ništa. I sasvim slučajno nađeš mesto, jer si optimista i borac, kao moj zet. Nema veze što smo tu već ranije kampovali, bilo je lepo, i eto, sad postaje lično tradicionalno mesto za kampovanje. Juhu!

Dan 1.

I krene se, stigne, i onda se malo odmara pa šator podiže.

I onda se malo bojažljivo šeta (jer je rečeno da ima medveda pa da se vodi računa (?), ali je priroda tako lepa da pomišljaš da te samo ta lepota uzbuđuje a ne tamo neki strah). A onda se ode na plivanje u jezeru (nije rečeno ništa za jezero osim što na plaži stoji znak:’’Do not feed the geese’’ a koji nas toliko zasmejava, jer smo već drugi put tamo i nema naznake od gusaka, ni perce jedno jedino), izležava se na pesku, uživa koliko umeš a onda se počinje sa pripremom roštilja i sve one hrane koja se jede dok si u prirodi.

Stavi se i dosta spreja na noge, ruke i glavu jer komaraca ima na stotine, i onda počneš da slažeš zalogaje, a na planinskom vazduhu se tokom večeri pojede sve meso što si za 3 dana spremio. I onda pomalo ječeći odeš da spavaš. (Komšije Ameri su isto otišli na spavanje). Ali je važno da zbog medveda u šatoru nemaš ni trunku hrane, i pitam se da li su svi oko nas to na sajtu pročitali.

Dan 2.

Kako je divno videti zeleno, zeleno oko sebe i plavo otvoreno nebo! I nakrivljeno preteće stablo pored stola više ne deluje tako strašno. I mališan kreće prvi i budi narod što u okolini spava ( i priča važnim tonom kao propovednik bez blama.)  Onda se kuva čaj i kafa, onda opet kafa a potom doručkuje. I onda malo prošetaš po okolini, istuširaš se, opet pospeš sprejem, i čekaš da prijatelji stignu. I onda pošto mališan spava, i ti odremaš dva sata dok prijatelji ne stignu jer je opštepoznata stvar da se na planinskom vazduhu izvrsno spava. I taman kad se u detalje dogovorite da obiđete obližnji budistički manastir, od dogovora ne bude ništa jer se ipak ispostavi da je u tom trenutku važnije da se nađe hrana i ode se u grad za koji veruješ da ima radnju sa mesom (to nije prvi obližnji grad).

I onda se ponovo roštilja.

I igra badminton. I svaki put vikne ‘’pam’’ kad se loptica udari reketom jer se mališan tome silno raduje.

I juri se. I baca frizbi. I šeta.

I ode se i na drugu stranu jezera. I spašava nečije kuče jer je prijateljičina mališanka ubeđena da je punjeno (kuče ima šnalicu na glavi.)

I onda se jede. Puno.

I jedu se smorovi. (To ti samo Amerikanac može preporučiti jer je autentična američka inovacija). Uzme se marshmallow, stavi na dug prut pa kraj žara (to je poznata stvar), a onda tako topao stavi na čokoladu koju staviš na keks (sve se to kupuje zajedno) i onda ponovo poklopi keksom. I onda jedeš. A zašto se zove smor? Jer tokom jedenja Ameri kažu: ‘’give me some more’’. I onda se čuje samo [s’mor’] (nema veze što u srpskom jeziku ima drugo značenje).

I već se medveda manje plašiš.

Posle legneš da spavaš i uspeš da zaspiš iako Koreanci lumpuju i piju pivo (?) do iznemoglosti (a opremljeni su ko vojna sila).

Dan 3.

I ustaneš i spakuješ šator srećan što te medved nije pojeo, a kažu za jednog da je black, beautiful and friendly (?).

I stigneš kući.

I legneš.

I moguće je:

1. da te je kampovanje udarilo u glavu, pa da te boli i vrat i glava, ili uho, da ne čuješ dobro, ne vidiš dobro, da ne znaš da li se stvarno raspadaš, da kreneš u kupatilo ali ostaneš dugo sve vreme razmišljajući da l’ da ipak povratiš. I nije ti jasno da li si negde stvarno bio, nisi nigde bio ili si bio 10 dana. I onda se ulogoruješ u krevetu, pa ni makac. (Aklimatizacija nije uspela).

2. A ako nisi baš toliko osetljiv, onda ostaješ u brzinskom kamperskom modu i kad raspremaš kuću, plešeš ili pevušiš tiho (zbog ulogorovanih ranjenika oko kojih imaš pune ruke posla), ali imaš osećaj da si na odmoru bio 10 dana. (Aklimatizacija uspela; sestrin slučaj).

Posted in: New York, odmor