na svetu ne postoje dva jednaka čoveka s istim imenima

Ako imaš sreće na vreme ga zapaziš.
Često nosi naočare
i kažu da ne ide na susrete mlađih pisaca ili pisaca svih uzrasta, što je i sasvim logična stvar, jer iako na svaki susret možeš (i treba) da gledaš kao na avanturu, neke prosto treba preskočiti.
Hteli bi ljudi mnogo više da kažu nego što se može, i tako se stvorilo dovoljno elemenata da se o njemu priča bajka, ili narastajuća legenda o mitskom stvorenju koje je genijalno, koje posećuje budističke manastire, Severnu Koreju, i koje ne priča o sebi. I kažu sve je tačno to što piše i nije fikcija, i stalno otkriva kako sistem funkcioniše.

I kada mu traže intervju a on već hoće da kaže nešto, onda priča o stanju uma a ne o svom pisanju, i koliko vidim tu se mnogi čude (a to je čudno jer u njegovim tekstovima izbija jedna pa kulja druga atmosfera, i od teksta do teksta, a nekada od stranice do stranice tako bude, nekada pomisliš da ćeš da poludiš od lavirinata u koje te je uvukao, nekada se isprepadaš, nekada si toliko smiren, pa nasmejan, pa naivan da naivniji ne možeš biti, pa si slomljen, pa srećan što si neku mudrost ugledao, pomirisao čak i sasvim je prirodno ako on o tome priča.)
Ako mene pitaš, teško je prepričiv. Često pomislim da to ne priča samo jedan čovek. Nekad mislim da li je tačno da se identiet u interakciji stvarno gradi jer on tako mnogo zna, a da bi toliko znao pa morao bi jako puno da čitaš u tišini. Nekad mislim da je…. Nekad mislim…  Stvara takvu atmosferu da ni leba ne jedeš dok ne završi priču. I za svaku se spremaš kao za gozbu. Da, kada čitam to što piše ja sam najpohotniji čitalac. Slova postaju hrana, koja se gutaju silovitom brzinom i sa teškim neizdržom. Da, tehničar je neviđen. Ako te interesuju prelazi, bojenje atmosfere, zatamnjivanje i prelaženje u svetlo (i vice versa), kao i sva zavijanja, lelujanja i skretanja u toj obojenosti, onda njega čitaj.
Meni ga je na vreme pokazao neko ko ga je voleo (anima mea, zamisli da je to bio neko drugi ko nije znao za uvir plazmatičnih ćilibara).
I čekam novu knjigu, čekam. Večeras nešto posebno čekam.
I listam Svetu knjigu vukodlaka:

''- Na svetu ne postoje dva jednaka čoveka s istim imenima.
- Kao što ne postoje ni dva jednaka mrava. Ali bez obzira na to mravi se dele na funkcionalne klase... Ne, ime je ozbiljna stvar. Ima imena koja su- bombe s odloženim dejstvom.
- Na šta mislite?
- Evo vam jedne priče iz života. Na fakultetu za arhivare radio je šekspirolog Šitman. Odbranio je doktorat na temu ''Ontološki aspekti 'bila ili ne bila' kao ' biti ili ne biti' u prošlom vremenu'' ili tako nekako- i odlučio je da nauči engleski kako bi svog hranitelja pročitao u originalu. Uz to, želeo je i da ode u Englesku ''da vidi London i da umre'', kako je govorio. Počeo je da uči. I posle nekoliko časova saznao je da shit na engleskom znači- govno. Možete li to da zamislite? Da je, na primer, bio profesor hemije, ne bi bilo tako strašno. Ali kod društvenjaka sve se vrti oko reči, to je primetio još Derida. Šekspirolog Šitman- isto je što i puškinista- Govnišer. Teško je služiti lepoti s takvim ordenom na reveru. Počelo je da mu se čini da ga i u Britanskom savetu mrko gledaju… Britanskom savetu tada uopšte nije bilo do šekspirologa, sela im je na grbaču finansijska, ali Šitman je zaključio da se baš prema njemu ružno ponašaju. Vi, dušice, naravno znate da ako čovek traži potvrdu za svoje paranoidne ideje, uvek ih nalazi. Dakle, ako preskočimo tužne pojedinosti, za mesec dana je poludeo.
[.....]
- Nije valjda? - upitah učtivo.
- Da. U ludnici ni sa kim nije razgovarao, samo se drao po celoj bolnici. Ponekad je vikao ''same shit different day'' (isto govno, drugačiji dan!) a ponekad ''same shit different night!'' Dakle, nije džaba učio engleski- ponešto je zapamtio. Na kraju su tog Šitmana odvezli kolima sa vojnim tablicama, zatrebao specijalnim službama, da tako kažemo. A šta je sada sa njim- niko ne zna, a onaj ko zna, neće da kaže. Eto ti sna letnje noći, dušo draga. A  vi kažete ništa od imena ne zavisi. Još kako zavisi…''

napisao: Viktor Peljevin

Prevela: Mirjana Grbić

Posted in: Peljevin