Tuesday, September 20, 2011
Vanja Todorović
Thomas Hylland Eriksen je rekao: Brzina stvara zavisnost.
Paul Virilio kaže: brzina je pokorila i prostor i vreme.
Bauman se bavio teorijom fluidne ljubavi. Kao potrošači mi imamo na raspolaganju more proizvoda i uvek možemo da odaberemo onaj koji nam se dopada. Ili onaj koji nam se više dopada. Pa posle neki drugi. I uvek računamo na mogućnost kupovine. I onda se potrošački mentalitet prenosi i na međuljudske odnose: tražiš onoga ko ti se više dopada. I uvek računaš na mogućnost izbora. I manje se vezuješ jer si se vezao za ideju pojave novih i unapređenih modela.
I možda, ako si jako mlad, računaš na ono što je narodna priča davno sračunala: dolazak prince or princess charming ili jednoga dana pojaviće se basnoslovno bogat on ili ona.
I kreneš da puštaš ljude: pustiš da jedan čovek ode, da se udalji ili sam odeš i sam se udaljiš. Ne čeka ti se. Ne gradi ti se. Hoćeš gotov proizvod. I to brzo. Uostalom, zar je jedini?
I to se preslikava i na prijateljstva.
U brzini, u hitrini.
Međutim, taj proces fluidnosti nalaziš i u drugim pojavama za koje ne bi lako pomislio da su tečnog agregatnog stanja.
Svi znaju koliko su nekretnine važne. I svi znaju šta predstavlja dom. Ali postoje i oni koji sređuju domove, ne sebi, već drugima. U tim kućama žive kratko, onoliko koliko radovi traju ili onoliko koliko je potrebno da se prostor proda.
U tim kućama nema istorije, ni ogrebotina, pokazatelja visine dece kroz godine, ni knjiga na policama ni intimnih predmeta koji govore u ime onih koji tu žive.
Prostor je uređen kao u salonu nameštaja.
I kada se susretneš sa takvim prostorom on deluje lepo i prostrano. I ako boraviš u takvom prostoru deluje lepo i prostrano.
I oni koji žive tako, žive brzo, i mere vreme od kuće do kuće. I menjanju gradove. I ulice i komšije.
Sa sobom vode svoje majstore.
Dobrog majstora čuvaš, to je poznata stvar.
I tako, kao highly organizovani nomadi punog trbuha ostavljaju savršene kuće i traže one lošije da ih poboljšaju.
I da ih pitaš gde ti je kuća- sve im je kuća. I sve može da bude kuća.
Ako se pametno sračuna- dobra prilika se nađe. A onda se tera dalje.
Paul Virilio kaže: brzina je pokorila i prostor i vreme.
Bauman se bavio teorijom fluidne ljubavi. Kao potrošači mi imamo na raspolaganju more proizvoda i uvek možemo da odaberemo onaj koji nam se dopada. Ili onaj koji nam se više dopada. Pa posle neki drugi. I uvek računamo na mogućnost kupovine. I onda se potrošački mentalitet prenosi i na međuljudske odnose: tražiš onoga ko ti se više dopada. I uvek računaš na mogućnost izbora. I manje se vezuješ jer si se vezao za ideju pojave novih i unapređenih modela.
I možda, ako si jako mlad, računaš na ono što je narodna priča davno sračunala: dolazak prince or princess charming ili jednoga dana pojaviće se basnoslovno bogat on ili ona.
I kreneš da puštaš ljude: pustiš da jedan čovek ode, da se udalji ili sam odeš i sam se udaljiš. Ne čeka ti se. Ne gradi ti se. Hoćeš gotov proizvod. I to brzo. Uostalom, zar je jedini?
I to se preslikava i na prijateljstva.
U brzini, u hitrini.
Međutim, taj proces fluidnosti nalaziš i u drugim pojavama za koje ne bi lako pomislio da su tečnog agregatnog stanja.
Svi znaju koliko su nekretnine važne. I svi znaju šta predstavlja dom. Ali postoje i oni koji sređuju domove, ne sebi, već drugima. U tim kućama žive kratko, onoliko koliko radovi traju ili onoliko koliko je potrebno da se prostor proda.
U tim kućama nema istorije, ni ogrebotina, pokazatelja visine dece kroz godine, ni knjiga na policama ni intimnih predmeta koji govore u ime onih koji tu žive.
Prostor je uređen kao u salonu nameštaja.
I kada se susretneš sa takvim prostorom on deluje lepo i prostrano. I ako boraviš u takvom prostoru deluje lepo i prostrano.
I oni koji žive tako, žive brzo, i mere vreme od kuće do kuće. I menjanju gradove. I ulice i komšije.
Sa sobom vode svoje majstore.
Dobrog majstora čuvaš, to je poznata stvar.
I tako, kao highly organizovani nomadi punog trbuha ostavljaju savršene kuće i traže one lošije da ih poboljšaju.
I da ih pitaš gde ti je kuća- sve im je kuća. I sve može da bude kuća.
Ako se pametno sračuna- dobra prilika se nađe. A onda se tera dalje.
Posted in: 
0 comments:
Post a Comment