Slike iz detinjstva, BiH

      ***

U podnožju Dinare plast sena. Visok. Na njemu sedim sa jednom većom devojčicom. Ona ima crvenu kosu. Pomera se na levo i desno, i kaže hajdemo zajedno. I obe se pomeramo. Na levo i desno. I sve padne. Merdevine sa vrha, najlon i seno. Devojčica je skliznula. Videla sam celo dvorište. I leske iza sebe, i majku u daljini. Visokog tankog dedu što stoji kraj kapije i gleda. Onda sam brojala. Do osam. I videla sam svetlost u najlonu. Sve se brzo desilo. Deda me izvukao. Noću sam se budila u strahu da je sve na mojim leđima, a leđa su me bolela, mala, i iza malih mi leđa govorili su da sam sretna. A ja sam se noću budila i gledala u mrak, u mesec.

     ***

Velika drvena vrata. Otvaraju se naglo i beli me konj preskače. Odlazi brzo. Mislim da me se uplašio. Mislim da sam se uplašila. Trčim za njim. Da mu kažem da nisam strašna. Trči deda, i drugi deda, hvataju ga i vraćaju, a on me gleda. Nikada mu nisam ništa rekla.

     ***

Kraj sena sam. Nogom prevrćem vlati. Dodirnem nešto. Nogom. Neki krug. Mali krug. Od metala. Vidim kao poklopac. Ispod sena. Posle sam videla sobu. Ispod sena. Sa crvenim flašama na policama. I krevetima. Deda je rekao da su se tu nekada krili. Zaboravi.

     ***

Moj brat je iz lova doneo lisicu. Malu, lepu lisicu. Riđu. Vezao je lancem.  

Smejali su se. I bacali kosti. A ona je gledala. U daljinu. Mirisala nešto u vazduhu. Sela sam iza kamenog zida. I plakala.

Posle su je pustili.

     ***

Na kamenom zidu sedim. Kamen na drugom kamenu. Ništa ih ne spaja. Stoje tako. Prolazi Neda. Smeje se. Siva. Velika. U kamenu nešto vidi. Onda zalaje. Ničeg se ne bojim.

     ***

U dvorištu nema nikoga. Odem u štalu. Kao da se tu dešavaju najveće tajne.

Tišina. Čuje se nešto što ne razumem. Gledam u kravu.

I nešto je palo. Sasvim dole je palo. U nekom mehuru. Gledam.

Tele. U mehuru.

Onda su došli i rekli mi ne boj se, to je tele.

A ja nisam mogla da razumem zašto su je ostavili samu. Kravu.

     ***

Stvarno rastu jagode! Male. Šumske. A vetar do njih hladan. Hladan. Uđem, vidim nečiju vilicu, možda od nekog psa. Možda ima slepi miš. Ulazimo dublje. I već nema dnevnog svetla. Sija baterijska lampa. Kamenje kao da je ključalo nekada, sve je isprelivano i nepomično.  Hladno. Tu uzimamo vodu. U pećini. Ponovo vidim zube i jagode.   

     ***

U prednjem dvorištu je ovčarnik. Tamo kažu ''nagrada''. Unutra su trave, pletene korpe i ovce.  Nigde ne miriše na takve trave.

Uzmem korpu i izađem na kapiju. Zastanem. Vidim: u podnožju Dinare plast sena.

     ***

Posted in: detinjstvo, slike