She's Got It!

Ona se rodila se u Njujorku, adresa: Fleischer Studios, 1600 Broadway.

Jako liči na Helen Kane (mada mnogi kažu da je ista Clara Bow).

Otac joj je bio neki iz Maksovog studija, ali se često kaže samo: Maks, kog je ona ponekad zvala i ujak Maks. On se rodio u Beču, pa je kao mali sa svojima došao u Njujork.

E taj Maks je bio čudo svog vremena, doduše, i vreme je bilo čudno, teško, krizno. Maks je imao mnogo ideja, neobičan humor, vrlo često mračan, bio je surealista gradskog tipa. On je svašta nešto hteo i svašta nešto novo je umeo da napravi a to znači da je bio jako pametan. Hteo je da napravi crtani film, ali tako da košta malo, a da bude strašno dobar. I napravio je rotoskop za pokretanje crtanih slika!

Pošto je bio blizak sa atmosferom velikog grada on ju je i prenosio u crtane filmove, tako da često ima prljavih i oronulih zgrada u kojima žive siromasi, sa napuklim zidovima, raspuknutim nameštajem, pocepanim ćebadima, istinitih priča o američkom društvu tog vremena, porocima i slabostima.

I ubacio je u crtani džez! Pozvao je a odazvali su se Louis Armstrong, Cab Calloway i druge velike zvezde. Našao je način da uključi muziku u crtani film! I glas i glasove. E kada je ona u pitanju prvo je to bio glas Margie Heins, a potom glasovi Annabel Little, Kate Wright i Bonnie Poe.

U početku je bila pas. A onda je postala devojčurak iako je Maks nekada lagao da je ona zapravo žena od 30 godina koja ima…hm…mnogo dece. (?!)

Za njom mnogi luduju.

Nije to zato što je prelepa i tiha, smerna i dobra, što ume da izusti začuđena: oooh—ooo- uuu-uh, već zato što ume mnogo štošta da otpeva, kao flaper devojke svašta da odigra, bude u svemu jako ubedljiva jer je vrlo vatrena, a zna i strašno ozbiljno da se namrači, i šamar da zvrkne. Ali najviše od svega ona tako pleni!

Ona je skoro uvek bila crnka, kratkokosa, ali pojavila se kao crvenokosa kada je igrala ‘bednu Pepeljugu’. I mnogi su se pitali kako to, pa je l’ to tako oduvek, pa zar nije crnokosa? U crtanom ‘Zeka Rodžer’ bila je jedini crno-beli lik, a ne u koloru i crvenokosa, što je mnoge duhove umirilo.

U Maksovom studiju su razmišljali kako ona treba da se oblači i jednom su se posavetovali sa dizajnerom Bob Mackie, tako da je on smislio jednu glamuroznu kolekciju.

Oblačila se, šta da ti kažem, fantastično i neviđeno!

Maks i ekipa su rekli: uniforma će da joj bude uska haljinica, podvezicu će da nosi uvek na levoj nozi! Mada, nosila je i haljine koje otkrivaju siluetu na svetlosti…nekada bi gornji deo haljine padao na dole, pa bi ostala u brushalteru bez bretela, nekada bi suknja odlazila na gore, a nije bilo donjeg rublja tj. gaćica, a bilo je situacija kada bi ostala bez haljine. Kasnije, kad su neki podviknuli Maksu i rekli da ako hoće na televizuju- mora da izbriše neke scene, produžio joj je haljinu i podigao gornje dugme, skoro, pa do vrata.

U to vreme, kada se ona pojavila, ljudi su dolazili u bioskop da je vide, nije bilo drugog načina osim u stripu (od 1933.), a tada nije baš cela porodica mogla da ide u bioskop, bilo je malo para tih godina, uglavnom su odrasli išli. Kasnije na tv-u su je gledala i deca, do danas je tako, neko vreme u dužoj haljini, ali posle je Maks nastavio po starom, mada su crtani bili cenzurisani.

Maks je odgovoran što je ona prikazana kao jedna multitasking devojka, koja mnogo toga ume, zna japanski, koja može da upadne u svaki žanr, koja zna sve što i svaki muškarac zna, koja se ne plaši oskudne odeće jer ne želi obavezno da se dopadne svima i koja se bori za svoja prava, pa i pravo da izgleda kako hoće. A bila je vrlo seksipilna! I našla bi se u situacijama da je neko seksulano uznemirava ili juri a poruka crtanog je bila jasna na nivou kako treba odgovoriti, ali nije bilo baš jasno da li je ona prva crtana porno diva ili prva crtana aktivistkinja za ženska prava. Čini mi se da je bila i jedno i drugo. Imala je 16 godina, a devojkama je bila potrebna neka slika kako izgleda svet napolju i šta ih čeka iza ugla. A kontroverzna i avangardna, bila je sigurno, jer se nije uklapala u  obrazac finoće i reda, a nije bila ni pristalica dosade.

Njen prvi momak je bio Bimbo. Oni su se super slagali i razumevali su se i bez reči: oboje bi stavili ruke na oči i onda na usta što je značilo: ‘drži oči otvorene i ni reč!’

Ali kasnije, usled promena u zakonima vezanim za cenzurisanje odvojili su je od Bimba jer bi njihova veza podrazumevala bestijalnost pa joj je dodeljen Neustrašivi Fred (Fearless Fred).

Pojavila se vrlo hrabro u donjem vešu u ‘'Silly Scandals' (1931) i 'Poor Cinderella ' (1934). Pre Merlinke preživela kultnu scenu u 'Betty Boop's Ups and Downs'.

Za crtani  'Riding the Rails' (1938) se kaže da je nominovan za Oskara, mada se ovaj naziv ne pojavljuje u datoteci Filmske akademije.  

Pre no što je dobila pravo ime zvala se Nancy Lee.

Svi je uglavnom znaju kao Betty Boop.

Nasmejanu i raspevanu.

Uz nju kao da svi pokažu pravo lice, tako da ima mnogo istine o američkom društvu tih godina. I ima mnogo predviđanja onoga što se posle u kulturi javlja.

Često zvonko pomene: Boop-Oop-A-Doop

  

‘You can feed me bread and water,
Or a great big bale of hay,
But don't take my boop-oop-a-doop away!’ 

Mislim da je jasno.

Ovo je možda jedini crtani koji se obraća mladim devojkama i koji poručuje da budu svoje, neustrašive i hrabre. Da budu devojke koje imaju ‘’to’’!

Posted in: Betty Boop, igra, maštarenje, Max Fleischer, New York