Jezik, stara varalica

U crnom odelu sa svečanom

mašnom jezik korača svetom.

U noći mesečevih korakom

ispričanih mena

promeni frizuru ili boju  

ili postane žena.

Mnogo važno,

odmahne suncu.


Amargo znači gorak

Polk  igrati polku

I skok- u kući bude.

Logu nek bude prozor pored

(loru) njihovog

(giường) kreveta.

Ko će se drznuti mene

da oceni?

Odoh, odoh! Bementem!

I napolju bude i uzvikuje:

Ti budi pčela (Biene)

Ti budi krotak (nöyrä)

Ti budi silan (мощен)

Tu svij gnezdo (nid)

Pazi, biciklo! (الدراجة)

Nekad se krije.

''Nedeljama tražim pridev

I još ga ne nalazim''

uzdahnuo je jednom

Pedro García Cabrera.

Nekad se zbuni.

Oh,

Lapsus linguae!

Nekad zaboravi da da imenovanja važna

pa nemoćno udaraš dlanovima

u smislu:

Kako se zove koračati

svetom raširenih ruku

nekad, sometimes

sam se seti

neka bude

rukosvet.

Posted in: igra, jezik, stihovi