...
Monday, October 31, 2011
Friday, October 28, 2011
pljačkaši stvarnosti
Friday, October 28, 2011
Vanja Todorović
idu u odelima sa kravatama uglavnom i kažu nije tako kako vidiš, nije, nije, zajebao si se, nije tako, pa to je žuto, nije crno, jok...
ima nekih što kažu ma otkud ti to, čekaj da ti kažem, stvar je u sledećem, čekaj,
pa bi da te siluju eksplikacijama, dok ne crkneš, i da ti ne padne na pamet da opet nešto prigovoriš,
ima nekih kao nisu u toku, a misle uvek su u pravu, pa je l' ja to da pravdam što nisi u toku, đubre jedno?
pa promljackaju neke reči, pa te siluju svojim afektima, tripovima nesagledivim,
ima tih bednika svuda, mljackača, ološa, što proturaju nejasnoće, govna zapravo, mistifikuju,
i svaki, baš svaki, u oči te, kao, gleda i kaže da ti se čini, da ne vidiš dobro, i čekaj da ti objasnim, oćeš da me saslušaš,
jedi govna neću...
Sunday, October 23, 2011
život i smrt kao igra
(lutke: lažne i prave; ekstremi)
Kad si mali igraš se sa lutkama. Plišanim, drvenim, gumenim. Igračke pomažu da razviješ
empatiju. Imaginaciju. Inovativnost. Danas se u radnjama mogu kupiti plišane
kuce koje na svakoj šapi imaju znak: na levoj gornjoj šapi je znak balona koji
možeš da pritisneš i onda čuješ lavež, ili dečiji glas koji, između ostalog,
kaže: ''connect me to the computer'' ili ''Do you know who I am'', znak sa notama pomoću
kog slušaš vesele pesmice tipa ''me and
my friend, we do everything together'', znak zzz- koji prognozira vreme za
spavanje i možeš da čuješ uspavanke, a pomoću znaka Θ možeš sve to da isključiš.
Ili možeš da kupiš
plastičnog robota koji kaže ''I’m a space commander....'' i imaš različitu dugmad koju možeš da pritisneš a on svejedno urla kako zauzima...
Saturday, October 22, 2011
Thursday, October 20, 2011
Mistery
Ona jedna izlazi iz kola i lagano stavlja
stopalo na beton.
Samo
sam htela da mi se skinu s’ vrata
I ulaznih i zadnjih
I da potom ta vrata nestanu
I da ostanem unutra sama, sasvim sama
I da onda kao Ruso, al’ različita od njega
Živim sama.
I da pišem redove tačne.
Ali je stigao poziv da putujem prekookeanski.
Ona druga u svom stanu juri
da nahrani mačku i pali cigaretu.
Meni su rekli da gledam svoja posla!
Pa ja sam to i pokušavala,
naći posao!
Šta ja mogu što oni ne znaju
šta predstavljaju slike koje su dali
pokačiti na zidove.
To je moderna?
To je horor!
Ona, što je nekada u
beloj devojačkoj sobi volela, volela Rablea, sad žmuri pored lampe:
Ispod
radijatora se nešto čuje
A radijator se tek do pola vidi
Da li je to piton
Ili anakonda
Ili gabonska ljutica
Oh, strahovi...
Wednesday, October 12, 2011
Jezik, stara varalica
U crnom odelu sa svečanom
mašnom jezik korača svetom.
U noći mesečevih korakom
ispričanih mena
promeni frizuru ili boju
ili postane žena.
Mnogo važno,
odmahne suncu.
Amargo znači gorak
Polk igrati polku
I skok- u kući bude.
Logu nek bude prozor pored
(loru) njihovog
(giường) kreveta.
Ko će se drznuti mene
da oceni?
Odoh, odoh! Bementem!
I napolju bude i uzvikuje:
Ti budi pčela (Biene)
Ti budi krotak (nöyrä)
Ti budi silan (мощен)
Tu svij gnezdo (nid)
Pazi, biciklo! (الدراجة)
Nekad se krije.
''Nedeljama tražim pridev
I još ga ne nalazim''
uzdahnuo je jednom
Pedro García Cabrera.
Nekad se zbuni.
Oh,
Lapsus linguae!
Nekad zaboravi da da imenovanja važna
pa nemoćno udaraš dlanovima
u smislu:
Kako se zove koračati...
Saturday, October 8, 2011
daleke kratke poruke iz nehaja
Saturday, October 08, 2011
Vanja Todorović
(2002., Beograd)
U zavesi
Moja prijateljica je dala jednostavnu definiciju sreće:
Srećan je onaj koji prihvata stvari. Verujem da je tako.
P.S.
Razmišljala sam I razmišljala I sigurno da bih još
razmišljala da nisam bila ograničena vremenom.
Čestitka
Toliko raširenih ruku! Jebote, nisam sama, a počeću da
slinim!
Po brdu hod
Sneg pada, suv, vetar duva, podseća na ne znam šta, javicu
se...
Plavi zalazak sunca ili Jorisova poruka
Pismo sestri, pisano u utorak, 17. septembra, 2002.
(pismo kasnije poslato i Prijatelju).
Neko bi rekao sa mnom u glas:
Najviše je volela da piše, da traži kontraste (hej, kontraste!) u
pesmama i da ih traži samo ukoliko joj je veče naklonjeno.
Slučajući Canon in D, rekla bi: evo, ovo je isto kao kada bih rekla: javolim bicikle i kao kada bih pomislila: tabure. Ostaviću svoje novekaruce ispred ovog prozora i pisaću ti o plavom zalasku sunca. Danasneću tražiti kontraste!
Znaš, kada sam išla u daleku zemlju Nigozeti jedino šta mi je bilo
interesantno jesu bile brojne kombinacije slova na ostacimanekadašnjih mostova. Naravno da nisam naišla na hijeroglif radosti!I tako bih verovatno pamtila i danas, da nisam došla do knjige,zapravo vrlo interesantne prepiske...
