Nota o ponašanju: granice pristojnosti

Počnimo sa bontonom. Dobar dan, imate li kišobran. Ne, ne tako, Dobar dan, da li ste dobro, ne ne, etički dativ treba. Dobar dan, kako ste mi? E, tako, a sada, vi odgovarate: ‘’dobro’’, ne, ne, prvo kažete dobar dan. ‘’Dobar dan, mi smo dobro’’, Zvučite kao neobrazovana radnička klasa, dajte nešto lepše. ‘’Dobar dan, hvala na pitanju, dobro, a kako ste vi?’‘ Oh, tako aristokratski, ne ne, ja nisam aristokratkinja, već je vaš odgovor takav…Hvala na pitanju, dobro sam. Divan je dan, zar ne? ‘‘Da, lep je i sunčan dan.’’ I sada ćemo malo gledati krošnje, i nebo…i ah, poneki uzdah nije primeren, ali pitaću vas, pardon, pitaću Vas: Vi  idete u park, ah, to je nedolično pitanje, deluje kao da Vas proganjam. Da, sunčan dan, konačno nakon duge kiše. A vi biste se možda brecnuli, jer Vama kišni period nije bio dug, možda ste negde drugde boravili, ili ste lenčarili, spavali, ne, ne, to nije dobar komentar….Da, sunčan i prekrasan dan! Divan za šetnju! I onda biste Vi pogledali još jednom krajolik i rekli: ‘‘Da, baš za šetnju. Možemo zajedno’’…ah, to je nepriličan odgovor, jer možda bih ja htela sama da se šetam, možda bih pogrešno razumela, ne, ne, dajte nešto drugo. ‘‘Da, upravo za šetnju! Ali ja idem u poštu, hitna je stvar.’’ Ah, ne, ne, čemu to ‘ali’, i sada ja osećam da moram da upitam šta je uzrok te urgentnosti, a ipak, dozvolite, ja sam u šetnju krenula u jednom raspoloženju i ne bih htela da budem okupirana nečim….dajte drugi odgovor. ‘‘Da, divan dan za šetnju, pisanje poezije, lep razgovor, zar ne?’’ E, to je lepo, ako sam raspoložena za priču to je divan odgovor. I jesam. Zato ću Vam se osmehnuti blagonaklono i reći: Lepe reči nas ne staju ništa, pa zašto da ih ne upotrebljavamo? I Vi ćete se osmehnuti i reći: ‘’da, posebno kada je reč o nečijoj sreći.’’ I onda još jedan blistavi osmeh i Uživajte i prijatno i Vi ćete reći ‘’Doviđenja i Vama lep dan želim.’’

Read more »

Predeo sna

Prevodila sam jedan tekst, a u tekstu je bila i reč pašnjak, zapravo pridev: pašnjački (na bug. ‘’пасищe’’/ ''пасищни’’ [pasište, pasištni]).

            I nedugo potom sanjam kako sam negde u selu, u nekom selu koje zapravo povezuje meni dva poznata sela, a samo selo, kao takvo, koliko znam ne postoji.

I neka plava, nežna, blaga, zapuštena žena mi kaže da krenem sa njom 6. maja u pasište da predamo jagnje. I ja je gledam i ne razumem.

                            I onda krene niz događaja,

Uđem u neki autobus koji deluje kao avion i ima spratove, gde crvena boja vlada,

visoka tehnologija i neko kaže ‘’pasišta’’, okrenem se i ugledam flajer na podu. Piše: Pasište- nije preporučljivo zadržavanje duže od 15 min sa cipelama sa štiklom iznad 5 cm .

I onda sam kao na nekom krevetu i vidim na tv kadar jedne poznate ulice, i odjednom sam u ekranu, u toj ulici, na skejtu i vodim sa sobom psa bronzano braon boje.

            A ja sam u kožnom odelu Robina Huda

   I skrenemo na bulevar, i tu ima raznih radnji, a u jednoj gomila pasa.

i  kažem psu koji je sa mnom ispred radnje, ovo nije pasište, hajde

i onda sam ponovo u onom selu

i kažem onoj plavoj ženi, sa kojom sam bliska, osećam da je dugo znam

                           a gde je pasište

                     ona kaže u klisuri

                        i setim se kao da mi je jednom neki čovek pričao o tome

                         da se tu bacaju psi

                         stari, mali

                         isluženi

  i da je to opasan predeo

             predeo divljih pasa

            i ona kaže

             idemo da im odnesemo jagnje

            i ja kažem zašto

i setim se,

  kao žrtvu,

            i kažem

             ja ne bih mogla da ubijem to jagnje

                 (a pravilo je da jagnjetu mora da se probije srce, ne ostavlja se tamo živo)

                             i kažem ne bih mogla tako da živim

jer poznajem sebe i izvinim se

                      i ona me gleda

                 a ja sam zadivljena

                        što će ona ipak otići, daće žrtvu

             ona se ne plaši

                   i razume taj predeo,

                       razume posve drugačije.

http://www.youtube.com/watch?v=c5CosN8e518 

Read more »

Lice s naslovnice

Slika datira iz 1580-1590.

U istoriji kartografije, ova slika predstavlja najintrigantniju i najmračniju kartu.

Legenda u levom uglu glasi: "Demokrit od Abdera se smejao [svetu], a Heraklit od Efeza zaplaka nad njim, Epihtonius Kosmopolites[1] ga prikazuje". Preko kapice ide latinska verzija grčke izreke "Spoznaj samoga sebe." Preko obrva kape ide natpis koji u prevodu znači "O glavo, dostojna doze kukureka"[2]

Latinski citat iznad karte su reči Plinija Starijeg: "Jer u celom svemiru zemlja nije ništa drugo, tu je supstanca naše slave, tu je njen život, ovde je to gde popunjavamo pozicije moći i žudnju za bogatstvom, i bacamo čovečanstvo u pobune, i pokrećemo ratove, čak i one civilne. "
Razlog tolikih problema i svađa je objašnjen u citatu ispod karte, a odnosi se na glavu Propovednika: "broj budala je beskonačan". Još jedan citat iz najdepresivnije od biblijskih knjiga, sa desne strane dvorske lude, kaže: “Ispraznost nad ispraznošću, sve je ispraznost.” Nekoliko reči u skladu sa ovom veselom porukom je upisano na ukrasne bedževe ramenog pojasa: "Oh, brige sveta, oh, koliko trivijalnosti postoji na svetu", potom "Svako je bez smisla", te "Sve stvari su ispraznost: svaki čovek živi."

Ovakvo enigmatično objašnjenje, osim moguće poruke da je Svet, doslovno, ludo mesto, može se odnositi i na pojam granica, jer je umesto lika prisutna karta sveta sa granicama, tj. svako sam granice stvara. 

(jedan deo tekstića srećno preuzet, parafraziran i preveden sa: http://bigthink.com/blogs/strange-maps?page=7, na dan 20.5.2011.)

---

[1] Epihtonius Kosmopolites (Epichtonius Cosmopolites) se prevodi kao "Svaki čovek".

[2] Kukurek, lat. Helleborus odorus, otrovna biljka, cveta i tokom zime do marta, mada ima vrsta koje cvetaju i tokom aprila- maja.

Read more »

“What’s up?”- “The sky.”

Vijetnamske narodne bajke 
                                                     Ne znam kako su dospele u moju kuću, da li su roditelji kupili tu knjigu ili sestra ili ja, ili je neka od nas pozajmila i nikad vratila. Stvarno ne bih ništa mogla da kažem o poreklu ovog primerka knjige,  ali znam da je jedna od prvih knjiga, ili ono što se u mom sećanju oslikava kao prva najozbiljnija koju sam čitala.

I tu postoji jedna priča koju nikada nisam doživljavala kao bajku i kao nešto nemoguće i nestvarno, jer nije imala bajkolike elemente: zmaja, ništa o zlatnom satu, ili čarobnjaštvu. Ta priča je kazivala istoriju o jednom muškarcu i ženi koji su hteli da im se ugled porodice vrati, da imaju sina koji će staru i nekada poznatu porodicu, a koja se sada bavi mesarskim zanatom, učiniti ponovo slavnom. I taj dečak se rodio. Međutim, nije voleo da uči a imao je jednu veliku želju: da postane čang. Teško je sricao slova, s mukom pokušavao da nauči neke stihove, i nikada nisam mislila da je on glup, već pre zamišljen i začuđen. Učitelj mu je rekao da za početak mora da pročita knjigu Tam-ti- kin (delo vijetnamskog naučnika Viong Lama), i da nauči neke stihove poput ovog: ''duh je sve video i on se odmara u svetlim, divnim visinama...'' Ni ja ovo tada nisam razumela, ali je Tung Ni, kako se dečak zvao, to ovako shvatio: ''duh se ne vidi jer je digao noge u visine''. To sam razumela. Ako je u visinama, onda je morao da odskoči, i normalno je da se i ne vidi.

U nekim je prilikama pokazivao prave naznake mudrosti, ali i individualnosti... i

prošle su neke godine... Nakon što mu je otac umro, postao je strašno apatičan, nije radio ništa, kockao se i opijao, i neki komentari o lenjosti, koje mu je uputila supruga njegovog brata, su ga poprilično uznemirili tako da je odlučio da se skoncentriše, da skupi hrabrost i da se zaputi ka carskom dvoru gde se održavaju i ispiti za čanga. I na tom putu mu se dašavaju neki lepi susreti, sreće ljude koji ga inspirišu, sa kojima uspeva da se podeli, i nekako i sam u sebi nepotpuno jasan,  tumači simbole na svoj način, i čita slova i reči kako ume jer nikada nije naučio sva slova (u vijetnamskom ih ima 134). Na kraju priče, svojom dovitljivošću i neopiranju slučajnostima sudbine, Tung Ni postaje čang i umire u 72. godini života u pagodi koja se zove priroda.

                                                     Priča se zove ''Neobični doživljaji mudraca mesarskog sina'', obuhvata 51 stranicu i nakon čitanja i promišljanja mnogih drugih priča i bajki, u ovim i onim godinama, ova ostaje najsnažnija, najozbiljnije sam je razumela jer, između ostalog, i ja imam svoju knjigu koja je slična ''Tam-ti- kinu'' i koju često listam. Možda ta priča o potrazi za mudrošću, i razumevanju prolaznog, prihvatanju neodređenosti, meni u ranim danima deluje kao logična i stvarna, a priče o vilama, princezama i kraljevićima, baba Jagi nisu bile bliske u tolikoj meri kao ova, iako jesu bile voljene kao i dan-danas, ali znam da nisam htela da postanem nešto od toga, kao ni vladar, ni Koščej Besmrtni ili Ivan Carević. 

Čangova ovde nema. 

I ne znam ima li ih igde. I ako ih ima kome su potrebni i šta rade? I pošto čangova verovatno više nema, sada ta priča počinje da liči na bajku. 

Ali, nikad se ne zna.
Moja knjiga kaže:
''Ne budite lenji jer je lenjost najveći neprijatelj kreposti.''

                                                         

Liong, Tung Niev otac, Tung Ni i 

debeli činovnik 

''Mnogo se u svetu dešava čuda,
ponekad, tako, i obična luda

učini više nego mudraci:

slučajne reči u strahu izbaci,

ili pročita stih iz Tam- ti- kina,

ali mu pomogne moćna sudbina

pa tako nađe ono što traži.

To je taj zakon što za sve važi:

Ko god u sudbi potraži trajnost,

Otkrije uvek samo slučajnost!''

    (jedan od pripeva iz priče)

Read more »

Parna mitologija

Neko je uvek iza vas

Neko vas uvek čeka

To nije u prošlom

Već u ovom sada

Neko je iza i neko vas čeka.

Read more »

Bara

Išao tako

I rekli mu

Čuvaj se

Ne idi tuda

Jer jedan tako stradao

U drugom selu,

Preko reke dva sela

U drugom selu.

I ne vredi

Udavio se.

(Draganu)

Read more »

Igra radoznalca

Malo odavde

Malo odande

Izvuci i to

Prebaci u sredinu

Pooštri

Stavi dole

Vrati se

Poveži

Gledaj šta kaže

Seti se

Čekaj, čekaj,

Još malo

Izdrži

Udalji se

Neka prođe

Par sati ili dana

Približi se opet

I umetni novo

Ali nemoj da se

rasplineš sad

Evo i ovo može

A ovo ne treba

Sad je u redu

Rad je napisan.

Read more »

Dečije pogrebne igre

Jednom smo se

Igrali ono što ne treba.

Stavili smo ćebe.

I mnogo ukrasa- dodaje Sarka.

Gde ste stavili ukrase? - pitam

Na mene- kaže Sarka.

I?

I onda je Tina bila pop

a Filip je tako sklopio ruke.

Pa zašto ste se toga igrali?

Pa, ja sam se igrala prodavačice

A onda je Filip došao

I ukrao mi kompjuter u radnji

Pa me streljao. - kaže Tina.

I onda?

I onda sam ja bila pop.

I posle?

E posle je tata došao.

I šta je tata rekao?

Rekao je samo da vas još jednom

Vidim da se toga igrate

Sve ću da vas pobijem.

Read more »

Kad se četvrtkom izvučem iz gužve

Kada bi grana umela da

se izvadi iz drveta

Da se drvo isadi iz korena

I kada bi semenka letela duže

pa onda pala i u drvo izrasla

i imala granu dugu

Na koju bih stavila ljuljašku,

baš tu, na svojoj terasi,

E, kakva bi to bila zgoda.

Read more »

Vožnja

Juče neka žena, koju sam videla na fakultetu, uđe sa mnom u tramvaj, i ja pitam da li hoće da sedne i ona kaže da neće, da ja sednem. I sednem. I stane kraj mene i počne da priča o vremenu, kakvo je, kako se klima promenila, kako je bilo u Africi kada je živela tamo ili u Kanadi, gde joj je sestra, i zašto joj se brat nakon 14 godina vratio iz Rima, i to baš zbog klime, ''I znate, ljudi greše, krenu, a ne znaju kakva je klima. I znate, ljudi greše jer jedu sve te začine, a Arapi znaju da ne treba,''

Mislite na sušene biljke?'

 ''Da, na sušene biljke. i Arapi to znaju i koriste samo crvenu papriku, I patlidžan, znate, on divno upija svu tu vlagu, najbolji je zeleni, ali ga ovde kod nas nema…I znate, ljudi misle kada kupuju kreme, da je sve to isto, ali nije. Ljudi greše, postoje 4 tipa kože, ja znam, ja sam medicinski tehničar, postoji suva koža, masna koža, mešani tip kože.....I da, u moje vreme, u vreme vaših roditelja, čovek je morao sve da zna, i znalo se da je to normalno.''

I onda, koji trenutak kasnije, nakon što sam klimnula glavom, ona kaže: ''Eto, ima i mladih poput vas koji su kao mi, znate nije normalno da ste stručnjak, nije normalno da ste stručnjak samo za jedno, Ja izlazim ovde.''

Read more »

AKO

obrani redovi

mislim obrani redovi 

jednog vinograda

učiniće

ako se potrudiš

da jesen u vatri prođe


Sestra je rekla: piši i ja tada nisam htela
tada sam više volela da čitam i da jedem kompot.
I onda je otvorila internet stranicu u moje ime i napisala
''Zdravo, živo!'' i rekla, hajde sada
Al' meni se kompot više sviđao.
Sada u 2011. baš na toj stranici iz 2004. nastavljam sa početkom pisanja.
Ako ti se ništa ne dopadne, ti skuvaj kompot.

Read more »