Nota o ponašanju: granice pristojnosti

Počnimo sa bontonom. Dobar dan, imate li kišobran. Ne, ne tako, Dobar dan, da li ste dobro, ne ne, etički dativ treba. Dobar dan, kako ste mi? E, tako, a sada, vi odgovarate: ‘’dobro’’, ne, ne, prvo kažete dobar dan. ‘’Dobar dan, mi smo dobro’’, Zvučite kao neobrazovana radnička klasa, dajte nešto lepše. ‘’Dobar dan, hvala na pitanju, dobro, a kako ste vi?’‘ Oh, tako aristokratski, ne ne, ja nisam aristokratkinja, već je vaš odgovor takav…Hvala na pitanju, dobro sam. Divan je dan, zar ne? ‘‘Da, lep je i sunčan dan.’’ I sada ćemo malo gledati krošnje, i nebo…i ah, poneki uzdah nije primeren, ali pitaću vas, pardon, pitaću Vas: Vi  idete u park, ah, to je nedolično pitanje, deluje kao da Vas proganjam. Da, sunčan dan, konačno nakon duge kiše. A vi biste se možda brecnuli, jer Vama kišni period nije bio dug, možda ste negde drugde boravili, ili ste lenčarili, spavali, ne, ne, to nije dobar komentar….Da, sunčan i prekrasan dan! Divan za šetnju! I onda biste Vi pogledali još jednom krajolik i rekli: ‘‘Da, baš za šetnju. Možemo zajedno’’…ah, to je nepriličan odgovor, jer možda bih ja htela sama da se šetam, možda bih pogrešno razumela, ne, ne, dajte nešto drugo. ‘‘Da, upravo za šetnju! Ali ja idem u poštu, hitna je stvar.’’ Ah, ne, ne, čemu to ‘ali’, i sada ja osećam da moram da upitam šta je uzrok te urgentnosti, a ipak, dozvolite, ja sam u šetnju krenula u jednom raspoloženju i ne bih htela da budem okupirana nečim….dajte drugi odgovor. ‘‘Da, divan dan za šetnju, pisanje poezije, lep razgovor, zar ne?’’ E, to je lepo, ako sam raspoložena za priču to je divan odgovor. I jesam. Zato ću Vam se osmehnuti blagonaklono i reći: Lepe reči nas ne staju ništa, pa zašto da ih ne upotrebljavamo? I Vi ćete se osmehnuti i reći: ‘’da, posebno kada je reč o nečijoj sreći.’’ I onda još jedan blistavi osmeh i Uživajte i prijatno i Vi ćete reći ‘’Doviđenja i Vama lep dan želim.’’

Posted in: granice, igra