Prevodila sam jedan tekst, a u tekstu je bila i reč pašnjak, zapravo pridev: pašnjački (na bug. ‘’пасищe’’/ ''пасищни’’ [pasište, pasištni]).
I nedugo potom sanjam kako sam negde u selu, u nekom selu koje zapravo povezuje meni dva poznata sela, a samo selo, kao takvo, koliko znam ne postoji.
I neka plava, nežna, blaga, zapuštena žena mi kaže da krenem sa njom 6. maja u pasište da predamo jagnje. I ja je gledam i ne razumem.
I onda krene niz događaja,
Uđem u neki autobus koji deluje kao avion i ima spratove, gde crvena boja vlada,
visoka tehnologija i neko kaže ‘’pasišta’’, okrenem se i ugledam flajer na podu. Piše: Pasište- nije preporučljivo zadržavanje duže od 15 min sa cipelama sa štiklom iznad 5 cm .
I onda sam kao na nekom krevetu i vidim na tv kadar jedne poznate ulice, i odjednom sam u ekranu, u toj ulici, na skejtu i vodim sa sobom psa bronzano braon boje.
A ja sam u kožnom odelu Robina Huda
I skrenemo na bulevar, i tu ima raznih radnji, a u jednoj gomila pasa.
i kažem psu koji je sa mnom ispred radnje, ovo nije pasište, hajde
i onda sam ponovo u onom selu
i kažem onoj plavoj ženi, sa kojom sam bliska, osećam da je dugo znam
a gde je pasište
ona kaže u klisuri
i setim se kao da mi je jednom neki čovek pričao o tome
da se tu bacaju psi
stari, mali
isluženi
i da je to opasan predeo
predeo divljih pasa
i ona kaže
idemo da im odnesemo jagnje
i ja kažem zašto
i setim se,
kao žrtvu,
i kažem
ja ne bih mogla da ubijem to jagnje
(a pravilo je da jagnjetu mora da se probije srce, ne ostavlja se tamo živo)
i kažem ne bih mogla tako da živim
jer poznajem sebe i izvinim se
i ona me gleda
a ja sam zadivljena
što će ona ipak otići, daće žrtvu
ona se ne plaši
i razume taj predeo,
razume posve drugačije.
1 comments:
Vanja, secam se ovoga. Kako to sad zvuci mocno, a nezno. Slike se nizu kao da je i citalac bio tamo. Belezite svoje snove i dalje.
Post a Comment