O hrabrenju i smehu

Jednog dana

jednog dana

naći ću tu kuću

u kojoj su tamnice

i jedan glas će reći

neću otići sama.

Doneću ti krem i grožđe

i sladoled sa braon keksom,

Žuti kukuruz, mlad i kuvan

I šunku i mesa sva

sok od paradajza

i supu sa avokadom

i jedi i pij

dok te ima.

Teraću te da odeš

sa mnom na brda

gde su ranije čučali pastiri

i gde možeš da nosiš

svoje planinske cipele

koje korake hrabre.

Ješćeš sir i mlade biljke.

A pečurke ćeš pozdravljati imenima.

A kad se vratimo u dolinu

stavićeš mi glavu u krilo

i šaputaćeš veselo a tiho

jednu pesmu o vatri i zmaju

i travi. 

Posted in: stihovi