Rekao je jednom sasvim smireno: U mojim očima nema dana.
A onda sam pomislila na prostor gde je živeo i čula sam: U samim predelima bilo je dovoljno neba za
celu jednu sreću.
Jedno predveče, nešto pre 9. septembra one godine, u bašti
se čulo: Svaka stvar postoji osim
zaborava.
Jednom je šapnuo:
Osećam da sam postojan
i samom sebi prepušten.
A onda je jedne večeri uzviknuo:
Večeras verujem u
strašnu besmrtnost: nijedan čovek nije umro u vremenu, nijedna žena, niko.
Jednom je nežno, kao da slaže kapi od vode, izgovarao
slogove:
Čujem te u upornim
misaonim gitarama
Jednom se na plaži malog ostrva oglasio:
Sve se već desilo.
Bezbrojni odrazi tvog lika ostaše u ogledalima od zore do časa kad sunce
zalazi.
Jednom je osmehnut odmahnuo rukom:
S puta su me skrenule
druge ljubavi
I skitalačka erudicija
I skitalačka erudicija
Jednom je zviždao pa namignuo: Moj zvižduk siromaha ući
će u snove ljudi koji spavaju.
A jutrom kao da bi se molio:
Želim da zahvalim
božanskom lavirintu posledica i uzroka za raznovrsnost živih bića koja
sačinjavaju ovaj čudni svet.
Na ulici jednog evropskog grada, u kafanskom salonu, je
rekao: jedan jedini čovek je na nepcima
osetio svežinu vode, ukus plodova i mesa.
Kraj katedrale malog primorskog mesta: Nikoga na ulici, a nije nedelja.
U jednom velikom gradu: Ni sutonom crnim strašna zver ne vlada.
Jednom je delovalo da gleda mesec i da nešto množi, a onda
je svečano izjavio:
Noćas Mesec, svetli
krug, ne vlada svojim prostorom.
a jednom je ostavio ovo na listu hartije:
Razapinju me, a ja
moram biti krst i čavli.
Pružaju mi pehar, a ja moram biti kukuta.
Obmanjuju me, a ja moram biti laž.
Peku me, a ja moram biti pakao.
Moram da veličam svaki trenutak vremena
i da mu budem zahvalan.
Moja hrana su sve stvari.
Tačan zbir vasione, poniženje, radost.
Moram opravdati onoga koji mi zadaje ranu.
Moja sreća ili nesreća su beznačajni.
Ja sam pesnik.
Pružaju mi pehar, a ja moram biti kukuta.
Obmanjuju me, a ja moram biti laž.
Peku me, a ja moram biti pakao.
Moram da veličam svaki trenutak vremena
i da mu budem zahvalan.
Moja hrana su sve stvari.
Tačan zbir vasione, poniženje, radost.
Moram opravdati onoga koji mi zadaje ranu.
Moja sreća ili nesreća su beznačajni.
Ja sam pesnik.
Horhe Luis Borhes
24. avgust 1899 – 14. jun 1986.
(Fotografija preuzeta sa: >)
0 comments:
Post a Comment