prvoga maja- od dabrova ni traga

Koračam po puteljku

i već sam u krošnji

jedno me magare gleda

i ja gledam magare

jedno pored mene prolazi

a neke šašave svinje

svoj ćef gledaju

patka i labud

dva labuda postaše

a polje maslačka 

miriše bajno

odjednom, gle, straha nesta

idite drugde, krava kaže

tamo gde sede

 dva para nogu

a jedna ribica 

u krugu pleše

gde je mesec do pola jasan

i gde te jedan nemi pogled

sreće

gde ima 

i vrisak malenog cvrčka

u baldahinu mekom

i jedna okačena šuma

u vodi

potom, 

u čamac stupi jednom nogom

 i popni se stepenicama 

do vrha

iz vode će te pozdraviti 

sunčeva sestra

ti reci šta ti je volja

(Hej, mogla me močvara progutati!)

Posted in: fotografija priča, igra, stihovi