kišopadni momenti, cirka 10

1.dan

Sedam na biciklo i krećem u dan

U ono mesto kraj reke, u onom spustu,

U onu ulicu gde piju na tepihu u dvorištu.

Krećem spremna da sretnem

Sve one koje mi misli prizivaju.

Kiša po licu pada.

2. dan, šetnja

Na misli si mi se odazvala a ja sam

izašla da te sretnem.

Ništa prošlo nije i sve se desilo

Život je dobro.

(Kiša pada)

Kako slabosti?

- Pupe, sad će da procvetaju.

(Kiša pada) 

Gledaj, opet je pogledao u ključ

Gledaj, ne vuci me, gledaj

Rekao je nekome da se plaši

Gledaj

Svrbi ga dlan.

Gledaj, živeće taj večno.

3. dan, uskršnja kiša

Pada pada kišica

tik- tik- tak

Ide neki čičica

tik- tik- tak

Brci mu se sjaje

tik- tik- tak

U ruci mu jaje.

4. dan

Ima jedna mladost što me sretne često. 

U neko doba dana uporno u skoku preskačem šare, 

i zadihana ispred ogledala zastanem.

5. dan

Bio jednom mač u kamenu, mladi princ u kamenu, 

devojka u kamenu, cvet u kamenu.

A danas postoji kamen u ramenu.

Kalcifikacija, kažu.  

6. dan, trotoarski potop 

(Mislim srcem)

Sedim i gledam u zid

Zidovi su krem i žuti

(odstraniću zidove)

Da li da se popenjem ili da siđem?

(bataliću pitanje)

7. dan

Biću nasmejanija, hodaću brže

I učiniću sve čega se odričem sada

Da, kretaću se po pravim linijama

Da, biće me na obalama, u šumama. 

Svega će biti u sutrašnjem danu.

Sada puštam jučerašnju setu i 

ležem da uspavam dan.

Kiša je.

8. dan

Da sam ljuta,

Oh, svađala bih se na engleskom

i ljutnja bi prolazila brzo u čekanju pravih reči;

sela bih u fotelju da gledam tu svađu, odvojena od sebe,

i uzela bih malo vina i slušala bajku.

Oh, tako nespojena, sela bih da pišem

na jednom drugom jeziku. 

9. dan 

Ohnula sam čudnim ohačem

ohujem, oham, izohvam,

u ohanju dan prolazi.

Oh... Popila sam tuđe osmehe. 

10. dan

Kiša pada.

Stražarim između prozora.

Sarma se kuva. Kazaljke se pomeraju.

U daljini tama. 

Na rukama svetlost.

podne 10. dana

Kraj reke, ispod oblaka,
ptice udaraju krilima.
Pecaroši ćute.

Posted in: fotografija priča, kiša, stihovi