Pretvaraj se i veruj

Ovo sam ja i vozim autobus. Aj' jednu stanicu da te provozam.  Kao mali strašno je zamišljao. Ne izmišljam. Obukao bi se kao maharadža, ili ne, kao svirač na nos zmijama i onda bi kao- kao sviruckao crevu koje je postajalo kobra. A crevo je bilo zeleno. Ja to znam jer sam gledala fotografije kada je bio mali. (ako nisu lagali da je to on). Onda je nastavio da zamišlja. Išao tako pored reke a pored reke ima drveća, a grane se izviju još malo bliže, do uha i na uho šapnu ''dobar dan'', zasmeju se razdragano, on se okrene ''oh, zdravo, Agata, ćao Misti!'' i onda tako ispriča svoje nedoumice. One se pogledaju u čudu i kažu, hm, pa nekada moraš rešenje da šapneš, ne možeš glasno da kažeš,...

Read more »

Čaplja i ždral

Nije reč o čapljama, jer priča bi bila drugačija.  Nije reč ni o ždralovima, drugačije bi vreme prolazilo. A vreme drugačije ne prolazi. Ispod ptica su ljudi. Kad gledaš sa visina tako jeste.  Ima među njima onih koji lete. Ptičiju narav imaju, zašto da se krije.  Često su u oblacima, iznad trica i bakrača, jer šta ti je, ja sam iznad toga. Ne, ne neću sada o pticoljudima.  Reč je o čaplji i ždralu. Ona je graciozna, elegantna, lepa, i htela bi, ali ne, ne nekog iz svoga roda. On je vitak, tvrdoglav, ne savija vrat ni kad leti, a hteo bi možda... baš nju.  Šta može biti zajedničko čaplji i ždralu?  Ples, možda? let, možda? Tokom udvaranja? Da. I pored svih razlika koje ih dele i sumnji kako dalje leteti a ne leteti sam, sličnosti ostaju...

Read more »

8 žena

Ne mogu da ti kažem o čemu je. Mogu da pomenem čega ima. Ima ljubavi, patnje, strasti, laži, istine, pesme i smrti. Ima osam divnih žena. Ima snega, kao napolju sada. Jedna kaže da je slobodna, ali what's the point of living free if I've got no one... Druga plače jer ne zna da li još neko tako voli ''when every day is just another yesterday, think of me''. Treća peva: ''my lover, my friend, I can't live without you, it's a mistery for me.'' Četvrta rukom odmahne: ''They talk way too much, you never do. '' Ne mogu da ti kažem šta je svaka rekla. There are different types of women, Augustine. Ako hoćeš nešto da gledaš i da se razgališ, evo predloga.                                                                                                ...

Read more »

Samopouzdanje za medalju

... Nekada su muškarci Rima voleli male grudi, potom čitava Evropa, u doba renesanse. U XVII i XVIII veku dopadljive su postale razvijene grudi. Severnoamerički Indijanci i muškarci crnačkih plemena vole da vide žene sa izduženim dojkama, opuštenim. Ali s obzirom na vreme i stepen obrazovanja oni su mogli/ mogu da imaju različite predstave o tome šta su to grudi i da im pripisuju raznorazna značenja. Ni u jednoj kulturi žene nemaju istovetne grudi. Usled migracija ta raznolikost je postala veća. A onda, danas, raznolikost postaje manja. A šta su grudi? Šta su to dojke? ''Dojka ili mlečna žlezda (lat. mamma, grč. mastos) je najveća kožna žlezda.'' Dojka je modifkovana žlezda znojnica, koja se kod žena razvija u funkcionalni organ, glavna funkcija je dojenje. ''U detinjstvu mlečna...

Read more »

Nadnaravna

Kažu da je varalica. Nastrana. Lukava. Ponekad je nazovu prostitutkom. Koja nudi sebe za jedan dodir, jer voli tako. Kažu da se sprema, da se dugo priprema a onda se preda, lažna. U osami prevare vreba. Da joj nema ravne. Da je stoga kraljica. Kažu da je čudo. A neki kažu da nikada i ne može da miriše na čestitost.  Od dole kad je gledaš, ista je, vidi se da ne trpi samoću, traži mnogo slobode, vazdušast korak. Gledano sa svake strane je neobična: neki kažu da je teška za život, drugi opet tvrde da nije.  A osvaja… lepotom, maštovitošću i borbenim duhom. Polen. Nije svaki polen isti. Neki je lakši, neki je teži. U nekom ima više vazduha. Nije gustina ista, ni oblik zrna. A onda, imaš biljke. Brojne. Rodove, vrste, sa laticama,...

Read more »

Mesec krive noge

- Nikako sam. - Nemam pojma kako sam. U mesecu krive noge radiš ono što ti ne prija, to s jedne strane. I ne dođe svima u isto vreme.  Ne znam precizno kako to izgleda u drugim profesijama, ja sam čovek slova, pa mi se dešava da čitam sve ono što nisam htela da čitam ranije, ili sam čitala u malim dozama. Sve one tvrdo zasenčene tekstove. Moram, nije u pitanju volja. A onda, prevodim reči. I ispravljam reči. Znakove. U mesecu krive noge to radim sa posebno teškim i dugim tekstovima.   S druge strane, osećaš se novim. Čim se udaljiš od teških stvari, osetiš se lakim, nebično lakim. Kao da uspostavljaš relacije iz početka. Pomislim u tom periodu da imam oči kao pauk. Jedan predmet, drugi, nit! Sledećeg dana isto. Pojava,...

Read more »