Nota o ponašanju: granice pristojnosti

Počnimo sa bontonom. Dobar dan, imate li kišobran. Ne, ne tako, Dobar dan, da li ste dobro, ne ne, etički dativ treba. Dobar dan, kako ste mi? E, tako, a sada, vi odgovarate: ‘’dobro’’, ne, ne, prvo kažete dobar dan. ‘’Dobar dan, mi smo dobro’’, Zvučite kao neobrazovana radnička klasa, dajte nešto lepše. ‘’Dobar dan, hvala na pitanju, dobro, a kako ste vi?’‘ Oh, tako aristokratski, ne ne, ja nisam aristokratkinja, već je vaš odgovor takav…Hvala na pitanju, dobro sam. Divan je dan, zar ne? ‘‘Da, lep je i sunčan dan.’’ I sada ćemo malo gledati krošnje, i nebo…i ah, poneki uzdah nije primeren, ali pitaću vas, pardon, pitaću Vas: Vi  idete u park, ah, to je nedolično pitanje, deluje kao da Vas proganjam. Da, sunčan dan, konačno nakon duge kiše. A vi biste se možda brecnuli, jer Vama kišni...

Read more »

Predeo sna

Prevodila sam jedan tekst, a u tekstu je bila i reč pašnjak, zapravo pridev: pašnjački (na bug. ‘’пасищe’’/ ''пасищни’’ [pasište, pasištni]).             I nedugo potom sanjam kako sam negde u selu, u nekom selu koje zapravo povezuje meni dva poznata sela, a samo selo, kao takvo, koliko znam ne postoji. I neka plava, nežna, blaga, zapuštena žena mi kaže da krenem sa njom 6. maja u pasište da predamo jagnje. I ja je gledam i ne razumem.                             I onda krene niz događaja, Uđem u neki autobus koji deluje kao avion i ima spratove, gde crvena boja vlada, visoka tehnologija...

Read more »