Pokret- okret

Rođena u ulici Lavirint 72.
Živi na pretposlednjem spratu.
Srećna je kada noću čuje korake i nepoznate zvižduke poznatih melodija.
Tada obično čita.
Voli prozu, možda najviše esejističku, ko zna?
Jednom je i sama napisala esej. Zapravo, skoro sasvim ceo:
na istoj stranici, na levoj strani, u svakom trećem redu napravila je
nekoliko grešaka, koje je prežvrljala olovkom. Kada je završila esej,
pogled joj je pao na greške.Bile su simetično poređane duž
vertikale."Pomalo čudno"-pomislila je, i onda se zapiljila u njih. Sva
slova, a ukupno ih je bilo 7, je prepisala na drugi papir...
i, p, a, e, j, z, o.
Šta bi to moglo značiti? Setila se. Drugačijim rasporedom slova dobija
se reč poezija. Nije znala šta bi sa njom mogla raditi.
Da tako nazove esej- ne može, tema je već utvrđena.
Otišla je do računara, kliknula mišem na ikonu 'internet' i ukucala
''poezija''. Prvo što je izašlo bio je stih ' i tvoje hajde, hajde
postade merom mojih koraka'.
Slegnula je ramenima. Sela na prozor.
Potom je htela da piše o nekoj ženi, tramvaju i prolaznosti svega
postojećeg, no u neki mah se okliznula, kompjuter se sa stola vinuo
udesno kroz plafon, krevet je propao u vešernicu, a ona je ostala pred
ogledalom u kom nije videla svoj odraz.
Car Simeon, iz eseja o kom je pisala, je izašao iz papira, suprotno
svim zakonima iskustvenog, klimnuo mladoj dami u znak pozdrava, otišao
ka hodniku, otvorio vrata i izašao iz stana.
Trenutno piše pesme.


Oktobar 2006.

Posted in: maštarenje