Ljutnja u šetnji

Ijao, što sam bila besna. Kipćem, drhćem, brekćem, ukćem, ijao, da mi je došao ko pod dlan, ijao, bio bi to savršen dan. Međutim, nije tako bilo. Spustim se, je l', da malo prošetam tu ljutnju, kad eto nje! Na mom se putu našla! Ona ode, odem i ja. Još malo dublje, do rupe stignem. Iako sam čekala da neko izađe, niko nije izlazio, a da li je neko ušao, to već nisam primetila. Ijao, što sam onda skočila, zemlja se zatresla. Kad, pazi, molim te, shvatim odjednom kuda treba da idem. I krenem polako, da me ljutnja prođe. Na brdašcetu sedi jedan što samo sebe gleda. S druge strane nema nikoga, sedi on, sedim ja, a ona ljutnja udara nogom od zemlju. Skočim, skočim da je uplašim, ali...

Read more »

O prevodiocima i smislu

Biti prevodilac znači da nikada nisi u jednom prostoru, nikada nisi samo na zemlji. Uvek si između dva sveta, otadžbinskog i stranog. To su svetovi u kojima su uglavnom reči koje razumeš, atmosfere u kojima ti je svašta jasno i one u kojima postoje panična mesta jer poneki redovi gore, i stoga treba naći vodu za tu vatru: nekada treba dosta vremena da razumeš tu vatru. Onda dobiješ ili jedan cvet iz pepela ili neku nagorelu reč. Pošto si uvek negde između to znači da ta dva sveta dobro poznaješ (ali i treći prostor- onaj ''između''), da razumeš i strani i svoj jezik, i sva gramatička pravila. Prevoditi to znači biti spreman da pričaš tako da te svako razume. To je jedno. Uspeh je kada tebe niko ne pomene, kada se priča o samom tekstu....

Read more »

Tako to ide

Negde visoko Kha, Po i Nan gledaju čega ima ispod oblaka. Nan se veseli šarenoj liniji koja se protegne i potom nestane. Po se dugo zagleda u zatvorene linije koje formiraju kvadrate, trouglove, rombove i piramide. Kha je krivio vrat posmatrajući žice, prave linije, grane i ptice na žicama. Ispod njih,  skoro niko za to nije znao, dvokrilni par je posmatrao prolaznike. Jedna prolaznica je laticama šapnula: porasti i donesi čoveka sa oblaka Kha nije voleo prolećnu kišu.  Cvet je upio reči. ...

Read more »