Thursday, June 14, 2012
Vanja Todorović
Ležim na stomaku
Ruke su pored bokova.
Glava gleda na desnu stranu.
Tu je neki aparat pokriven čaršavom.
Moja torba i bluza.
I zid, zelen i na vrhu beo.
Pored je jedan krevet, tuđi,
uvek nekoga bude na njemu.
Bila je neka žena, kaže da njoj treba zahvaliti za... to što je nekoga nekuda uputila, a taj neko sjajno prošao kod tog nekog... i onda je rekla švajcarska, nemačka, da može da ode u oba pravca, kao da se stvorila šansa da živi istovremeno dva života, a ona je zaparavo stidljiva, kaže, i voli novac... i uopšte se jako nervira jer nije studirala nešto što je volela... nisam okrenula glavu. Savladaj se, nepoznata, ćuti, nepoznata, ostani nepoznata.
- Je l' treba da se pojača struja?
Taj krevet je bio tuđ, nedeljama je ostao tuđ.
Šef...
