Ispričaj još štogod o igrama

Možeš da smisliš melodiju dok ovo čitaš.

Zapravo, moraš. I moraš brzo da čitaš! 

Voleo je, oh, neobično sve.

šešire, igračke, razne trikove.

O da,

logiku, simboliku i fiziku,

sveee!

Voleo je da, da voleo je da....

Fotografiše, uzdiše, piše, miriše, uzdiše, ne to,

na čaj da kidiše!

Kažu da je bio mucavac jedan

Bez imalo straha, bez imalo jeda!

Čekaj, tu je nešto bez reda?!

Kažu da je šep-šep-šepao, kosu uvijao,

sa očima sivim, sa očima plavim, 

katkad obrnuto....Šta da se radi?

Da je hodao uko-č-eno, ne-spre-tno!

Možda se pravio!

Hhhhhm-hmmm

Jer on je mislio o mirisu cveća, boji drveća!

Koja je funkcija sveta? Treća? Sreća?

Završio je fi-lo-zo-fi-ju, al’ im’o je kefala

zaa fi-zi-ku-ku, zaa mate-matiku-kuku!

Nekad je sebe iz blizine zvao:

Hej, matematičare!

Hej, filozofe!

Hej, ljudski stvore!

Hej, pišče-šće, eheeeej!

Prvi bi se javio onaj... koji je… psssst! 
tihovao sam! A-ha!

''Curiosa Mathematica''!

Baš je radoznala. Matematika!

Mhhhm-aahhhm! Matematika!

Problemi pred spavanje

ne daju mira.

Ko će tu da se naludira?

''Euklid i njegovi moderni rivali''

oh, kakva drama! Mnogi su pali!

Šta se deli sa 11?

Da li neko zna, zar sve moram ja?

I Alisa zna! Da da da!

Da mu je danas ro-đen-dan. Rođendan!

O-ooo- da! 

Sada, zamišljanje melodije nije potrebno. Ali, kako hoćeš.

Charles Lutwidge Dodgson ili Luis Kerol. O njemu pevam, ovaj, pišem.

Da li su to bila dva čoveka ili jedan? Jedan mračan, jedan matematičar?  Neki aludiraju na ozbiljnu podelu unutar samoga Dodgsona, ali u njegovim delima je svugde prisutno malo matematike i malo igre, tako da je on jedan čovek. Na žalost svih skeptika. Ono što mnoge ljude intrigira je kako to da je imao takvu imaginaciju.

Bio je treće dete, a njegovi roditelji su ih imali jedanaestoro. Kada je otac umro, braću i sestre je animirao, smišljao razne trikove i šale. Mora da je bilo jako zabavno živeti u tolikoj porodici. Odatle dolazi i njegova ljubav prema deci. U svojim delima ne morališe. Ni deca ne morališu. Likove koji morališu smatra idiotima.  

Jedan je od pionira fotografije u viktorijanskom dobu. A kada je on počinjao da radi sa fotografijom, morao si da smisliš mehaniku, da osmisliš proces, da čekaš, da budeš strpljiv tj. baš da misliš. Postoji oko 3000 fotografija koje su sačuvane. Vrlo često je fotografisao Oksford gde se i školovao, pa onda ljude, što znači da i nije bio toliko stidljiv koliko su neki mislili. Jedan je od prvih koji je pravio umetničke fotografije. Na 1500 fotografija su deca. Ono šta je hvatao na tim fotografijama bila je čistota i nevinost. Ne treba zaboraviti da je bio jako religiozan. Ali priča se da se zaljubljivao u decu.

Virdžinija Vulf je rekla da je on bio srž, duh Oksforda, koji bi bez njega bio jako dosadan, kao i da je čitavo detinjstvo u njemu ostalo kristalisano.

Međutim, uočljivo je da je voleo blizinu devojčica, jer je njih najčešće fotografisao, možda iz razloga što je tu osećao najveću sigurnost. Možda zato što ih je bilo više? Mnogi koji ga vole na tom mestu se začude. Moglo bi i drugačije da se formuliše, ali ne želim da pišem o njemu kao o nekom ko je voleo nagu decu, bar ne u današnjem smislu tog pojma. Ja ne osećam da je on bio zao. Nema rečenice koja mi to nagoveštava. A sa druge strane, to je bilo drugo vreme. Fotografije golišave dece su bile i na Božićnim čestitkama. Druga estetika! Prikazivao je golu čednost, nevinost, lepotu. Verovatno je i otvoreno pokazivao ljubav i želeo otvoren i spontan odgovor.  

Možda se negde da zaključiti da je ostao infantilan jer je celog života vodio detinjstvo sa sobom za ruku. Ali ja to ne smem da tvrdim. Drugačije to razumem. Mislim da je on razmišljao kroz dijalog. Da mu je tako bilo prirodno. S obzirom na brojnost porodice iz koje dolazi, vrlo je verovatno. Možda prosto nije dao da se zarazi virusom odraslosti. Ali ja verujem da je oko njegovog lika izgrađen netačan mit. Kao i oko Andersena. Kao da su muški pisci tog perioda smatrani manje muškarcima jer su pisali za decu.  
Interesovala ga je logika, posebno simbolička, tj. on je smišljao kako da neke stvari približi deci, da ih ona razumeju. Stoga je pravio i puzzle, zagonetke, kako bi deca jasnije mislila. Preteča je ili izvorni pronalazač misaone igre Scrabble. I još nekih čudno-korisnih stvari. 

I da, mislio je da ga je Bog postavio na zemlju kako bi druge podučavao matematici. 

Napisao je jednu od najlepših priča. Ili dve. Ceo svet tu priču zna. Ili dve. Gde puding govori, gusenica kritikuje. Kornjača priča o svojim ranim lekcijama. Pf, pf, upade mi slovo u noć, ovaj, nos. Ludi šeširdžija suludo sipa čaj. Zec žuri sa satom na šapi. Potpuno nadrealno. Crvena kraljica tuži Pub Herca da joj je smazao kolač! Alisa treba da svedoči! Sasvim je nadrealan. Duh je u njemu vatreno živ! A on se ne plaši da se otkvači! 

Pun je podsmeha, ovaj smeha, života naopačke punog sasvim žut, a jedan nijedan pređe put da kaže: isti ja, pa šta bude- bude. Neki ljudi su prirodno high, ja u to verujem. Lakše se prepuste. Možda je to stvar taštine. Možda nije. Stvar duha? Nema dvoboja, ovaj, dvojbe. Na skupu skupom, usred bure plovi bure. Pravila nema. Možda bi se složio neko od tud. Ako nije malo verovatno od preključe, oko jedno 5 sati, iza zamrzivača lud, ostavio prut. Pa šta bude.

Read more »

Slike iz detinjstva, BiH

      ***

U podnožju Dinare plast sena. Visok. Na njemu sedim sa jednom većom devojčicom. Ona ima crvenu kosu. Pomera se na levo i desno, i kaže hajdemo zajedno. I obe se pomeramo. Na levo i desno. I sve padne. Merdevine sa vrha, najlon i seno. Devojčica je skliznula. Videla sam celo dvorište. I leske iza sebe, i majku u daljini. Visokog tankog dedu što stoji kraj kapije i gleda. Onda sam brojala. Do osam. I videla sam svetlost u najlonu. Sve se brzo desilo. Deda me izvukao. Noću sam se budila u strahu da je sve na mojim leđima, a leđa su me bolela, mala, i iza malih mi leđa govorili su da sam sretna. A ja sam se noću budila i gledala u mrak, u mesec.

     ***

Velika drvena vrata. Otvaraju se naglo i beli me konj preskače. Odlazi brzo. Mislim da me se uplašio. Mislim da sam se uplašila. Trčim za njim. Da mu kažem da nisam strašna. Trči deda, i drugi deda, hvataju ga i vraćaju, a on me gleda. Nikada mu nisam ništa rekla.

     ***

Kraj sena sam. Nogom prevrćem vlati. Dodirnem nešto. Nogom. Neki krug. Mali krug. Od metala. Vidim kao poklopac. Ispod sena. Posle sam videla sobu. Ispod sena. Sa crvenim flašama na policama. I krevetima. Deda je rekao da su se tu nekada krili. Zaboravi.

     ***

Moj brat je iz lova doneo lisicu. Malu, lepu lisicu. Riđu. Vezao je lancem.  

Smejali su se. I bacali kosti. A ona je gledala. U daljinu. Mirisala nešto u vazduhu. Sela sam iza kamenog zida. I plakala.

Posle su je pustili.

     ***

Na kamenom zidu sedim. Kamen na drugom kamenu. Ništa ih ne spaja. Stoje tako. Prolazi Neda. Smeje se. Siva. Velika. U kamenu nešto vidi. Onda zalaje. Ničeg se ne bojim.

     ***

U dvorištu nema nikoga. Odem u štalu. Kao da se tu dešavaju najveće tajne.

Tišina. Čuje se nešto što ne razumem. Gledam u kravu.

I nešto je palo. Sasvim dole je palo. U nekom mehuru. Gledam.

Tele. U mehuru.

Onda su došli i rekli mi ne boj se, to je tele.

A ja nisam mogla da razumem zašto su je ostavili samu. Kravu.

     ***

Stvarno rastu jagode! Male. Šumske. A vetar do njih hladan. Hladan. Uđem, vidim nečiju vilicu, možda od nekog psa. Možda ima slepi miš. Ulazimo dublje. I već nema dnevnog svetla. Sija baterijska lampa. Kamenje kao da je ključalo nekada, sve je isprelivano i nepomično.  Hladno. Tu uzimamo vodu. U pećini. Ponovo vidim zube i jagode.   

     ***

U prednjem dvorištu je ovčarnik. Tamo kažu ''nagrada''. Unutra su trave, pletene korpe i ovce.  Nigde ne miriše na takve trave.

Uzmem korpu i izađem na kapiju. Zastanem. Vidim: u podnožju Dinare plast sena.

     ***

Read more »

Hari Parč u par reči

Harry Partch (1901-1974) je jedan od najvećih američkih individualističkih kompozitora koji je bio i inovativni teoretičar. Kritikovao je koncertne tradicije, uloge izvođača i kompozitora, kao i ulogu muzike u društvu, odnosno, proširivao je muzičke koncepte. Stvorio je jedan novi vid muzike na Zapadu, promenom konvencionalne muzičke lestvice od 12 tonova u lestvicu od 43 tona između oktave i osnovnog tona. Pošto nije bilo instrumenata koji mogu da proizvedu ovakve mikrotonove, Harry je napravio i dizajnirao više od 25 instrumenata koristeći principe prirodne akustične rezonance (samo intonaciju).  

Bio je i vizionar, ali se pominje da je bio i muzički dramaturg koji je pisao i tekstove i koreografiju za plesne pokrete koji su pratili njegovu muziku; član perkusionističkog umetničkog udruženja u Kući slavnih, izdavač, samouki muzičar, satiričar, skulptor, dirigent, pisac, ikonoklasta, prilagođeni violinista, komičar, skitnica...  

Njegova poruka muzičarima i svim nemuzičarima ovog sveta bila je da postoji mnoštvo izbora koji se mogu napraviti i još mnogo nezavisnih puteva koji se mogu preći. Svoju muziku je smatrao samo jednim mogućim smerom koji zahteva ozbiljnu analizu kao i mnogi drugi.
Smatra se da je teže slušati uobičajene melodije nakon slušanja njegove muzike.
Živeo je svoj san. Potpuno svoj.

Two Studies on Ancient Greek Scales

Read more »

Junaci

Wikipedia.org

'' Our concern extends beyond SOPA and PIPA: they are just part of the problem. We want the Internet to remain free and open, everywhere, for everyone.'' 

(Sue Gardner, Executive Director)

Struktura današnjeg sveta se raspada. Onog sveta koji veruje da se sve može kupiti i posedovati i koji zasniva svoju moć na osvajanju. Društvo današnjice šlajfuje. Takva struktura nema mogućnost da opstane, i zato se javlja potreba za novom humanošću i sve više i glasnije se govori o novim potrebama društva. Protest Wikipedije je primer otpora centrima moći koji ukazuje na to da je moć u čoveku, svakom čoveku koji odbija da ne raste. 

Read more »

Junak dana

  Mi ga zovemo Barni, a Barni je naučio da čita. 

  Stvar je bila hitna.

  Na jednom drvetu, ko, ko to kaže halo?

  Mačka! Nešto se prepala: mjau ne ume da kaže!

  Je l' to neko nešto rekao? Miš je nešto rekao! 

  Nije hteo... pssst, ne čujem!

  Kaže da nije on kriv!
  On je samo mirisao cveće!

  I jako je kinuo, 

  a mačka je na drvo skočila i ...

  Da... Barni je spasao mačku.

  A ovamo, kad ga nešto pitaš kao...

   ''nemam pojma''....

  Sve sam vam rekla.

  Barni je takav heroj!

Read more »

Kupčeva jada

Gde ideš?

Na pomen.

Muško, žensko? E, srećan Božić!  Gde si bila? Mislim, jesi ovde? E slušaj, super je ova pesma! Meni je super Vlado Georgiev.

Mislim da znam jednu pesmu. Uzeću četiri ruže.

Ima strava pesme. Ja slušam Ćetkovića, on mi je, ono, super kad sam u bedaku, ono, urban bedak... mislim bolje njega nego ''otišla si jednog dana'', kapiraš? Oćeš crnu ili zlatnu mašnu? Super je Georgiev. A koju pesmu znaš?

Ne sećam se teksta.

E strava je, sve su mu strava. Evo, 500 dinara. Šta da ti kažem, pazi, gore duva.

Je l' mogu da vam pomognem?

Gledam boje, nisam se još ni za jednu opredelila, malo ću da razgledam.

A kakvu boju hoćete?

Hoću neki hladan ton.

A šta je to 'hladan ton'? Mislim, je l' mogu da vam pomognem?

Izvini, a da te pitam, je l' ti živiš u mojoj zgradi ili si bila slučajno?

Ne živim, nisam bila slučajno.
A jesi možda išla na jogu?
Jesam.

Kod one na II spratu? A kolk'o vas ima?

Ima nas otprilike desetak.

A kojim je to danima?

Ti biraš kog ćeš dana. Možeš svakog dana.

To ima više grupa?

Da.

A je l' ideš liftom?

Ne idem, kažem ti, II je sprat. I dobra je, ako planiraš, eto, ne plaćaš  prvi čas.

Ma nije to, već mi svi isto plaćamo struju i lift. A ne treba tako jer mi nemamo toliko gostiju. I nije fer da mi plaćamo. Pa je l' fer?

Ne znam, valjda nije, razgovaraj sa njima.

Ma jok. Evo ti kesa. Zdravo.

Je l' mogu da ti pomognem?

Gledam, hvala, zatražiću pomoć ako zatreba.

Super su nam ove torbe, jesi videla? A imamo i jakne nove, skroz strukirane. Pipni. A te cipele su jedini par, 37.  A jesi videla čizme? Te su prošlogodišnji model. Vidim da voliš zelenu, nemamo sada zelene čizme ako njih tražiš.

Šta neka, pa nek me čuje, boli me, šta on ima od svog života u autu? Jebo ga auto. Šta on ima lepo u svom životu?

Izvinite, je l' imate šampinjone?

Jebo ga da ga jebo. Imamo, koju hoćeš klasu? Sve je to isto da ti kažem, na ovoj III imaš više tufni, al' to se lako skine. Neka jede govna, bre. Pa to je sve poludelo. Vidi onog gde se parkir'o, neću da mu kažem, nek mu naplate kaznu, boli me. A jesi gledala onu babu na tv-u? Jebo te, kaže super živim, penzija mi dobra, došlo mi da skinem papuču i da gađam televizor.

I celer. Znaš, slušam te, ne treba na babu da se ljutiš, mediji stvaraju takvu sliku.

Ma nek jedu govna. 586 dinara. Nemam da ti vratim 4 dinara. 

Šta ti treba?

Dobro veče, imate li ramove u boji drveta 20 X 25?

Uuu, teško ćeš to da nađeš. Čekaj da pritegnem ovaj kanap. A šta će ti ramovi?

Dobar dan, da li imate lampe...

Sve vam je tu izloženo.

Imate li lampe ovog tipa u....

3370 dinara.

u beloj boji?

Sve vam je tu izloženo.



Napomene:
1. Ni jednog od ovih prodavaca lično ne poznajem.
2. Ne postoji zakon u Srbiji koji nalaže da prodavac ne sme da počne sa drugom prodajom dok ne završi sa prethodnom. Na brzinu treba da pokupiš ono što si kupio, pregledaš račun, platiš, popakuješ sve u torbu/e i setiš se gde da vratiš novčanik. Pošto nema vremena, od svega toga uspeš samo da platiš i da na brzinu popakuješ stvari. I treba još da se osećaš čovekom.

Read more »

She's Got It!

Ona se rodila se u Njujorku, adresa: Fleischer Studios, 1600 Broadway.

Jako liči na Helen Kane (mada mnogi kažu da je ista Clara Bow).

Otac joj je bio neki iz Maksovog studija, ali se često kaže samo: Maks, kog je ona ponekad zvala i ujak Maks. On se rodio u Beču, pa je kao mali sa svojima došao u Njujork.

E taj Maks je bio čudo svog vremena, doduše, i vreme je bilo čudno, teško, krizno. Maks je imao mnogo ideja, neobičan humor, vrlo često mračan, bio je surealista gradskog tipa. On je svašta nešto hteo i svašta nešto novo je umeo da napravi a to znači da je bio jako pametan. Hteo je da napravi crtani film, ali tako da košta malo, a da bude strašno dobar. I napravio je rotoskop za pokretanje crtanih slika!

Pošto je bio blizak sa atmosferom velikog grada on ju je i prenosio u crtane filmove, tako da često ima prljavih i oronulih zgrada u kojima žive siromasi, sa napuklim zidovima, raspuknutim nameštajem, pocepanim ćebadima, istinitih priča o američkom društvu tog vremena, porocima i slabostima.

I ubacio je u crtani džez! Pozvao je a odazvali su se Louis Armstrong, Cab Calloway i druge velike zvezde. Našao je način da uključi muziku u crtani film! I glas i glasove. E kada je ona u pitanju prvo je to bio glas Margie Heins, a potom glasovi Annabel Little, Kate Wright i Bonnie Poe.

U početku je bila pas. A onda je postala devojčurak iako je Maks nekada lagao da je ona zapravo žena od 30 godina koja ima…hm…mnogo dece. (?!)

Za njom mnogi luduju.

Nije to zato što je prelepa i tiha, smerna i dobra, što ume da izusti začuđena: oooh—ooo- uuu-uh, već zato što ume mnogo štošta da otpeva, kao flaper devojke svašta da odigra, bude u svemu jako ubedljiva jer je vrlo vatrena, a zna i strašno ozbiljno da se namrači, i šamar da zvrkne. Ali najviše od svega ona tako pleni!

Ona je skoro uvek bila crnka, kratkokosa, ali pojavila se kao crvenokosa kada je igrala ‘bednu Pepeljugu’. I mnogi su se pitali kako to, pa je l’ to tako oduvek, pa zar nije crnokosa? U crtanom ‘Zeka Rodžer’ bila je jedini crno-beli lik, a ne u koloru i crvenokosa, što je mnoge duhove umirilo.

U Maksovom studiju su razmišljali kako ona treba da se oblači i jednom su se posavetovali sa dizajnerom Bob Mackie, tako da je on smislio jednu glamuroznu kolekciju.

Oblačila se, šta da ti kažem, fantastično i neviđeno!

Maks i ekipa su rekli: uniforma će da joj bude uska haljinica, podvezicu će da nosi uvek na levoj nozi! Mada, nosila je i haljine koje otkrivaju siluetu na svetlosti…nekada bi gornji deo haljine padao na dole, pa bi ostala u brushalteru bez bretela, nekada bi suknja odlazila na gore, a nije bilo donjeg rublja tj. gaćica, a bilo je situacija kada bi ostala bez haljine. Kasnije, kad su neki podviknuli Maksu i rekli da ako hoće na televizuju- mora da izbriše neke scene, produžio joj je haljinu i podigao gornje dugme, skoro, pa do vrata.

U to vreme, kada se ona pojavila, ljudi su dolazili u bioskop da je vide, nije bilo drugog načina osim u stripu (od 1933.), a tada nije baš cela porodica mogla da ide u bioskop, bilo je malo para tih godina, uglavnom su odrasli išli. Kasnije na tv-u su je gledala i deca, do danas je tako, neko vreme u dužoj haljini, ali posle je Maks nastavio po starom, mada su crtani bili cenzurisani.

Maks je odgovoran što je ona prikazana kao jedna multitasking devojka, koja mnogo toga ume, zna japanski, koja može da upadne u svaki žanr, koja zna sve što i svaki muškarac zna, koja se ne plaši oskudne odeće jer ne želi obavezno da se dopadne svima i koja se bori za svoja prava, pa i pravo da izgleda kako hoće. A bila je vrlo seksipilna! I našla bi se u situacijama da je neko seksulano uznemirava ili juri a poruka crtanog je bila jasna na nivou kako treba odgovoriti, ali nije bilo baš jasno da li je ona prva crtana porno diva ili prva crtana aktivistkinja za ženska prava. Čini mi se da je bila i jedno i drugo. Imala je 16 godina, a devojkama je bila potrebna neka slika kako izgleda svet napolju i šta ih čeka iza ugla. A kontroverzna i avangardna, bila je sigurno, jer se nije uklapala u  obrazac finoće i reda, a nije bila ni pristalica dosade.

Njen prvi momak je bio Bimbo. Oni su se super slagali i razumevali su se i bez reči: oboje bi stavili ruke na oči i onda na usta što je značilo: ‘drži oči otvorene i ni reč!’

Ali kasnije, usled promena u zakonima vezanim za cenzurisanje odvojili su je od Bimba jer bi njihova veza podrazumevala bestijalnost pa joj je dodeljen Neustrašivi Fred (Fearless Fred).

Pojavila se vrlo hrabro u donjem vešu u ‘'Silly Scandals' (1931) i 'Poor Cinderella ' (1934). Pre Merlinke preživela kultnu scenu u 'Betty Boop's Ups and Downs'.

Za crtani  'Riding the Rails' (1938) se kaže da je nominovan za Oskara, mada se ovaj naziv ne pojavljuje u datoteci Filmske akademije.  

Pre no što je dobila pravo ime zvala se Nancy Lee.

Svi je uglavnom znaju kao Betty Boop.

Nasmejanu i raspevanu.

Uz nju kao da svi pokažu pravo lice, tako da ima mnogo istine o američkom društvu tih godina. I ima mnogo predviđanja onoga što se posle u kulturi javlja.

Često zvonko pomene: Boop-Oop-A-Doop

  

‘You can feed me bread and water,
Or a great big bale of hay,
But don't take my boop-oop-a-doop away!’ 

Mislim da je jasno.

Ovo je možda jedini crtani koji se obraća mladim devojkama i koji poručuje da budu svoje, neustrašive i hrabre. Da budu devojke koje imaju ‘’to’’!

Read more »

Sled

Sunce zalazi.

Sukhasana

Vetar duva

Utanasana

već manje jako.

Vrkšasana

Zvuk tišine

Virabadrasana

potragu traži.

Paščimotanasana

Tenzije vetra

Supta virasana

granično sečem.

Budžangasana

 Jedan nov udah,

Dandasana

dugo cedim dah.

Maričiasana

Dodirnem snagom

Halasana

bez smeha

Šavasana

smiraj.

Namaste. 

Read more »